"Morao sam ponovo da učim da dišem", kazao je Alves.
Nikad pre francuske bolnice nisu imale toliko pacijenata na odeljenjima za reanimaciju i intenzivnu medicinu, njih na hiljade. Reč je o ozbiljnim slučajima s teškom respiratornom insuficijencijom uzrokovanom novim koronavirusom koji je pacijentima zahvatio pluća.
"Daju im se sedativi i često sredstva za opuštanje mišića", objasnio je AFP-u Stefane Petit Maire, anesteziolog-reanimator u Burg an Bresu, u departmanu Est.
Najteže obolele okreće se na trbuh jer takav položaj doprinosi povećanju količine kiseonika u njihovim plućima. Pacijenti mogu da imaju problema i s bubrezima, srcem, jetrom kao i neuroloških problema, kaže ovaj lekar.
"Na odeljenjima za reanimaciju ostaje se dugo, dve do tri nedelje, čak i više", kazala je Helene Prigent, pneumolog u bolnici Rejmond-Poinkare a Garš.
"Postoje rizici, koji nisu tipični samo za COVID-19, kao što je rizik od gubitka puno mišićne mase, mišićnih i neuroloških komplikacija", dodala je.
Dugotrajan boravak na respiratoru izaziva probleme s gutanjem i disanjem.
"Nakon više sedmica ležanja treba ponovo naviknuti telo na menjanje položaja", objasnila je Prigent.
Kada je Paulo Alves, koji je bio intubiran i stavljen u induciranu komu, prvi put pokušao da ustane, nije se mogao da se drži na nogama.
"Mislio sam da ću se onesvestiti", rekao je on.
Istakao je da je puno vežbao kako bi povratio mišićnu masu, ali i vozio sobni bicikl kako bih ojačao pluća.
I Klod Gati, 67-godišnji veterinar, koji je sredinom marta primljen u bolnicu na Korzici, podelio je svoja iskustva. Šest je dana bio u dubokoj komi. Mislio je da će umreti. Ali preživeo je.
"Čak i nepokretan, počeo sam da radim sa rukama, pokušavajući da se podignem, da dotaknem koljeno... Govorio sam sebi: ako možda imam šansu da preživim, moram da hodam, moram da povratim malo osećaja, ne smem da gubim vreme", rekao je Gati.
Nakon što je bio otpušten s odeljenja za reanimaciju, zadržali su ga u bolnici radi daljeg oporavka i sada ponono hoda.
"Morao sam sve ponono da učim: da pišem, da hodam da stojim na nogama. Nisam mislio da bi moglo biti tako teško", istakao je.
Osim bolesti, posledice mogu izazvati usamljenost u jednokrevetnim bolničkim sobama jer su kontakti svedeni na minimum.
"Bližnji ne smeju da vas posećuju. Medicinske sestre ne smeju da ostanu u sobi", rekao je Paulo Alves.
"Bolest i reanimacija zahvatili su mi i mozak, i to jako", rekao je Klod Gati.
"Imam problema s pamćenjem. Kada mi se nešto kaže (...) uđe na jedno uho, a na drugo iziđe", rekao je.
Čak i nakon što se izleče, ti ljudi mogu patiti od "neurokognitivnih posledica, poput PTSP-a, anksioznosti i depresije", upozorava Stepfan Petit Maire.
Neki mogu imati "respiratorne posledice, kratak dah pri mirovanju ili naprezanju, čak su im potrebne maske sa kiseonikom kod kuće", dodao je lekar.
Kada se pacijenti vrate kući, fizioterapeut ih podstiče da budu aktivni, da peru sudove, nameštaju krevet, usisavaju. Ležanje u krevetu može biti jako štetno.
Kurir.rs/Radio Sarajevo
NE PROPUSTITE
