Iako je korona virus nova bolest, podaci iz nekih oblasti pokazuju da se čak 90 odsto pacijenata leči i antibioticima. To su podaci iz bolnica koji ne uzimaju u obzir slučajeve ljudi koji uzimaju antibiotike na svoju ruku.
Otpornost na antibiotike je već alarmantna - i uzrok je gotovo 700.000 smrti godišnje na svetu. Da stvar bude gora ako se otpornost na antibiotike pogorša, neće biti lekova koji će pomoći, jer su mnogi proizvođači antibiotika bankrotirali, a sada svi jure vakcinu za koronu.
Mnogobrojni istraživači su se proteklih meseci obratili javnosti upozoravajući na problem. "Pažljivo korišćenje atibiotika važno je koliko i nošenje zaštitne opreme", kaže Adam Roberts, mikrobiolog.
Bakterijska upala pluća je čest pratilac virusnih infekcija. Veći deo umrlih od španskog gripa nije ubio grip već upravo bakterijska infekcija koja je napala oslabljeni organizam.
Kada je udario grip H1N1 2009. godine procene su bile da je ostavio skoro 19.000 žrtava u SAD. Ako se uzmu u obzir i bakterijske infekcije kao posledice gripa taj broj se penje na skoro 290.000.
Prema prvim podacima iz Vuhana, svega 15 odsto obolelih od korone je dobilo bakterijsku infekciju, od čega je polovina umrla. Lekari daju antibiotike obolelim od korone preventivno da se ne bi razvila infekcija. U normalno vreme, antibiotik se daje tek kada se laboratorijski potvrdi prisustvo bakterije.
Pored hidroksihlokvina, kao lek za koronu se pojavio i antibiotik azitromicin, pa su proizvođači u SAD prijavili manjak zaliha tog leka.
Situaciju dodatno pogoršava i to što novih antibiotika nema, i što su mnogi na kojima se radi godinama udaljeni od dobijanja odobrenja.
Upravo je i to najveći izazov, omogućiti firmama koje se bave razvojem da prežive do puštanja leka na tržište. Samo u SAD su dve velike firme kojima je lek odobren morale da podnesu zahtev za bankrot.
Kurir.rs/Wired Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
