Mikrobiolozi kažu da su organizmi otporni na antimikrobne lekove, ili supervirusi, pandemija u istom obimu kao i COVID-19, iako će se odvijati na mnogo dužoj vremenskoj skali.
Antimikrobna rezistencija bila je direktno odgovorna za 5.400 smrti u 2018. godini, navodi se u nedavnom izveštaju Saveta kanadskih akademija.
Ako se ništa ne preduzme, do 2050. godine moglo bi doći do čak 140.000 smrtnih slučajeva koje se mogu sprečiti, a troškovi zdravstvene zaštite u Kanadi povezani sa antimikrobnom otpornošću mogli bi narasti na 8 milijardi dolara godišnje.
Zbog toga su neke slike pandemije COVID-19 toliko uznemirujuće za dr Lori Berousa, profesora biohemijskih nauka sa Univerziteta Mekmaster.
„Malo sam se uplašila gledajući kamione cisterne pune dezinficijensa koji se u nekim zemljama prskaju po celoj ulici“, rekla je ona. "Čini mi se malo preteranim."
Neki stručnjaci brinu čak i strogo potrebni napori da se uništi novi koronavirus povezan sa COVID-19 zapravo mogu podtaknuti neke bakterije da postanu otpornije.
Vlada je bila spremna da ove godine objavi svoj pankanadski akcioni plan za borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove.
Ministarka zdravlja Peti Hajdu uputila je pitanje o planu u Odboru za zdravstvo Doma zdravlja početkom marta, pre nego što je pandemija COVID-19 pogodila Kanadu punom snagom.
"Obavezujemo se da odgovorno koristimo antimikrobne lekove", rekla je komitetu. "Kao što znate, ipak, trenutno postoji porast sredstva za dezinfekciju ruku, što nije korisno u pogledu posla koji radimo na smanjenju upotrebe stvari koje doprinose rastu antimikrobnih sredstava."
Iako pranje ruku sapunom ili sredstvima na bazi alkohola nema poznati efekat na superbakterije, druge vrste sredstava za dezinfekciju i dezinfekciona sredstva mogu da doprinesu bakterijama koje se odupiru antimikrobnim sredstvima.
Upotreba lekova tokom pandemije takođe bi mogla imati efekta, rekao je dr Geri Rajt, direktor Instituta Majkl G. DeGrute za istraživanje zaraznih bolesti na Univerzitetu Mekmaster.
"Svaki put kada se suočimo sa porastom infekcija takve vrste kao što je slučaj sa COVID-19 ... istovremeno rizikujemo i bakterijske infekcije," rekao je Rajt.
Sekundarne bakterijske infekcije su česte kod pacijenata sa teškim simptomima gornjeg disajnog sistema, rekao je on, zbog čega lekari propisuju antibiotike. A povećana upotreba antibiotika dovodi do povećanja otpornosti na antimikrobne lekove.
Nije jasno da li je upotreba antibiotika u široj javnosti tokom pandemije porasla ili pala jer Kanada ne prikuplja podatke u realnom vremenu.
Moguće je da ljudi imaju manju verovatnoću da potraže medicinsku negu bilo koje vrste, ali porast virtuelnih poseta lekaru bi takođe mogao da dovede doktori da prepisuju antibiotike bez testiranja prvo, rekao je dr. Endru Moris, medicinski direktor Sinajskog zdravlja Antimikrobni program za upravljanje zdravstvenom i univerzitetskom mrežom sistema.
Nećemo znati ni u kom slučaju sve dok ne prođe pandemija, rekao je.
Čini se da sve više ljudi uzima neprovjerene lekove za borbu protiv COVID-19, posebno južno od granice gde se predsednik Donald Trump zalagao za preventivnu upotrebu nekih lekova.
"Mi zapravo imamo lekare i pacijente koji žude za lekom, kada zapravo nemamo pojma da li lek uopšte pomaže", rekao je Moris.
„To nas je zaista vratilo, jer već dugo vremena govorimo da treba koristiti antimikrobne lekove kada znamo da pomažu. Ne treba ga koristiti široko i neselektivno. “
Poput novog koronavirusa, superbakterije ne poznaju granice i mogu neverovatnom brzinom putovati svetom, ostavljajući Kanadu ranjivom na akcije drugih ljudi u svetu.
Da stvar bude još gora, malo farmaceutskih kompanija ulaže u nove antibiotike jer oni nisu tako profitabilni jer su lekovi svakodnevno propisani.
Stručnjaci su rekli da će novi plan Kanade za borbu protiv problema trebati da obezbedi novac za pojačani nadzor, prikupljanje podataka i istraživanje ako će u ovoj sekundi doneti bilo kakvu razliku, ali potencijalno jednako smrtonosna pandemija.
Kurir.rs/globeandmail
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
