U Japanu nisu postavljena ograničenja kretanja stanovnika, a preduzeća od restorana do frizera ostala su otvorena sve vreme.
Nije raspoređena nijedna visokotehnološka aplikacija koja bi pratila kretanje ljudi. Zemlja nema centar za kontrolu bolesti. Pa čak i dok su druge nacije bile nagovarane da konstantno testiraju ljude, Japan je testirao samo 0,2 posto svog stanovništva, što je jedna od najnižih stopa među razvijenim zemljama, piše Bloomberg.
Ipak, krivulja je poravnata, broj smrtnih slučajeva je znatno ispod 1.000, daleko najmanje među grupom sedam razvijenih naroda. U Tokiju se već danima broj smrtnih slučajeva smanjio na jednocifrene brojeve.
Iako je mogućnost ozbiljnijeg drugog talasa zaraze prisutna i dalje, Japan je ukinuo vanredno stanje za samo nekoliko sedmica.
"Pranje ruku, ispiranje grla sredstvom za dezinfekciju, ali i nošenje maski deo su naše svakodnevice, za to nije potreban koronavirus", kazala je jedna Japanka.
Zbog toga je od februara bilo lako preći na antiinfekcijski modus. Od tada su na ulazima u sve radnje i druge ustanove postavljena sredstva za dezinfekciju ruku. Nošenje maski postalo je građanska dužnost.
Analiza situacije u tome koliko je Japan prkosio šansama i obuzdavanju virusa zanemarivši pravila koja su koristila druge uspešne zemlje postala je tema mnogih.
"Samo posmatrajući mali broj smrtnih slučajeva u Japanu možete videti da je ova zemlja bila uspešna u suzbijanju virusa, ali čak ni stručnjaci ne znaju razlog", rekao je Mikihito Tanaka, profesor sa Univerziteta Vaseda, specijalizovan za naučnu komunikaciju i član javne savetodavne grupe stručnjaka o virusu.
Dok je centralna vlada kritikovana zbog svojih sporih koraka politike, stručnjaci hvale ulogu japanskih tragača za kontakt, koji su započeli s radom nakon što su u januaru otkrivene prve infekcije.
Iako je političko vođstvo kritikovano kao nedostatno, to je omogućilo doktorima i medicinskim stručnjacima da budu u prvom planu.
"Mogli bismo reći da je Japan imao stručno vođen pristup, za razliku od drugih zemalja", rekao je Tanaka.
Stručnjaci su takođe zaslužni za stvaranje lako razumljive poruke o izbjegavanju onoga što se naziva "Tri C", zatvoreni prostori, prepuni prostori i uspostavljanje bliskog kontakta, umesto da se u potpunosti drže daleko jedni od drugih.
"Socijalno distanciranje može uspeti, ali zapravo ne pomaže da se nastavi normalan društveni život. 'Tri C' formula je mnogo pragmatičnija i efikasnija", rekao je Suzuki sa univerziteta Hokaido.
Stručnjaci za zarazne bolesti ukazali su i na druge odrednice. Tako je Šigeru Omi, zamenik šefa stručnog tima koji savjetuje japansku vladu i bivši šef kancelarije SZO za Pacifik kazao da je zdravstvena svest japanskih ljudi možda najvažniji faktor.
Takođe je postavljena mogućnost da je virus koji se širi u Japanu bio manje opasan od onog s kojim su se suočavale druge nacije.
Istraživači Nacionalne laboratorije Los Alamos u Sjedinjenim Američkim Državama proučavali su verzije koronavirusa u bazi podataka i otkrili su jedan virus koji se širi Evropom i koji je imao nekoliko mutacija koje ga razlikuju od azijske verzije, navodi se u dokumentu objavljenom početkom maja.
Iako istraživanje nije pregledno i naišlo je na neke kritike, rezultati ukazuju na potrebu temeljitijeg proučavanja kako se virus menja.
Kurir/Klix.ba
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
