Napušten je još 20-ih godina prošlog veka, ali ga jedan čovek naziva svojim domom. Više od 40 godina, Bili Bar živi u maloj brvnari i svake godine beleži vremenske pojave, količinu snega i kretanje životinja. On posmatra sneg. Objašnjava kako već dugi niz godina svoje ime i prezime namerno piše malim početnim slovom (billy barr).
Zime u Gotiku traju devet meseci, sneg zatrpa njegovu kolibu, on uglavnom sedi i čita uz topli kamin. Svakih nekoliko nedelja skija do najbližeg grada kako bi kupio potrebne namirnice. Budući da ga je zanimalo sve oko njegovog doma, počeo je da beleeži vremenske pojave, temperaturu, padavine... radio je to iz znatiželje, a nakon decenija brižljivog zapisivanja, za njega su saznali i naučnici. Sada im je Bili od velike koristi.
Inače, Gotik, koji je već tada bio potpuno napušten, privukao ga je dok je bio student zaštite okoline. Preselio se u staru rudarsku kolibu, da bi kasnije sagradio sopstvenu kućicu koja je isključivo snabdevena Sunčevom energijom.
Od zime 1974. ovaj 68-godišnjak građanin-naučnik zapisivao je svoje svakodnevne opservacije okoline.
Svi ti njegovi detaljni zapisi postali su neizmerno važan izvor podataka naučnicima iz raznih područja. Citirali su ga mnogo puta u akademskim publikacijama, a Bilijevi podaci pokazali su se posebno korisnim onima koji proučavaju efekte klimatskih promena.
Prvo objašnjava kako njegovo potpisivanje isključivo malim slovima nema nikakvo skriveno značenje. Kada je prvi put došao u Gotik njegov cimer je radio isto to, pa je probao i on sa svojim imenom i kaže da mu je izgledalo mnogo ugodnije.
Na pitanje zašto je odlučio sam da ostane u pustom gradu, kaže da je bio pod stresom nakon što je kolega otišao i da nije bio srećan. "Nije mi u glavi bilo - oh, izlečen sam, došao sam ovde i sve je super! Ali znao sam prvog trenutka kad sam stigao da osećam više mira. I tako sam poželeo da ostanem. Mislio sam da mogu da završim koledž i onda se vratim tu da radim. Zatim sam pomislio - čekaj malo pa već sam ovde!", opisao je.
Kaže da ga je na zapisivanje podataka nagnalo učenje okoline.
"Kad živite u gradu naučite kako da pređete ulicu. Nekad pređete i na crveno svetlo, zato što nema automobila. Učite o svojoj okolini bez obzira gde živite. Ovo je bila moja okolina. Sneg je uticao na sve što radim, i onda i sad", objasnio je.
Osim snega, beležio je sve što je video - kaže nije to bilo mnogo, prilično je pusto zimi.
"Ali, zapisivao sam svakog dana koje sam ptice video, koje sisare. Uživao sam u tome i to me zanimalo, pa sam nastavio, nakon nekoliko decenija to je postalo korisno i drugima", skroman je Bili.
Svoju zanimaciju spomenuo je botaničaru Dejvidu Inoujeu, devedesetih godina.
"Botaničar je tada proučavao aktivnost i napredovanje cvetova iz godine u godinu i to je odgovaralo mojim podacima o vremenu. On je kasnije sve to uredio sa naučne strane", objašnjava kako su njegovi zapisi postali referentna tačka brojnim naučnicima.
Kaže kako noću ne spava mnogo i da mu je dojadilo da leži u krevetu i gleda vesti pa je pre nekoliko godina i sam počeo da proučava podatke.
"Tada sam počeo da uočavam trendove u vremenu, svoje beleške počeo sam da objavljujem na sopstvenoj stranici. Klimatske promene zapravo uopšte nisu bile vidljive do pre 10 ili 15 godina.
Na primer, imamo 67 rekordno visokih temperatura samo u poslednje tri zime, a 48 odsto naših visokih rekorda dogodili su se samo od 2010. To je u 44 godine beleženja. Isto se događa i sa snegom. Imamo osam dana manje sniga na tlu, nego što je to bilo ranije", zaključio je Bar.
Kurir.rs/Nationalgeographic.com
Foto: Youtube/9NEWS
NE PROPUSTITE
