S kćerima je tamo stigla iz sela u Amazoniji da bi njena ćerka Amelie (17) mogla da postane prva u porodici koja će upisati fakultet. Ranije je tinejdžerka osvojila prestižnu stipendiju za studiranje u Limi, a plan je bio da u Limi iznajmi malu sobu i da pomogne ćerki da se situira. Njena majka Marija bi se zaposlila u restoranu da joj pomogne.
I onda se dogodila pandemija korona virusa. Kad je Covid-19 došao u Peru, država je stala. Pošto više od 70 posto Peruanaca radi u neformalnoj ekonomiji, Maria je ostala bez svih poslova koje je paralelno radila jer je u državi uveden strog karantin.
Dva meseca u karantinu su prošla, a porodica je ostala bez novca za plaćanja smeštaja i hrane. Maria se zato odlučila da se vrati u njihovo rodno selo u regiji Ukajali koja je od Lime udaljena 563 kilometra.
Postojao je jedan veliki problem. Javni prevoz uopšte nije radio pa je pešačenje za Mariju i porodicu bila jedina opcija.
"Bila sam svesna opasnosti u koju stavljam svoju decu, ali nisam imala izbora. Ili ću umreti putem ili od gladi", rekla je Marija za CNN.
Novinar CNN-a Giljermo Galdos pronašao je 40-godišnju Mariju preko WhatsApp grupe u kojoj je hiljade Peruanaca raspravljalo o tome da napuste Limu i vrate se svojim kućama. Marija mu je dopustila da je sledi na putu do kuće i ispriča mu svoju sudbinu.
Limu su napustile početkom maja. Marija je na licu nosila zaštitnu masku, a na leđima sinčića Meleka i šareni ranac s malim srcima. Amelie i Jasira (7) hodali su pored nje i nosili svoje rančeve. Nisu bili sami jer im je hiljade drugih Peruanaca pravilo društvo na putu. Svi su bežali od pandemije i gubitka prihoda.
Hodali su preko prašnjavih puteva, željezničkih pruga, sve do prašuma Amazonije koje i nije najsigurnije mesto za ženu s troje dece. Uz to im je bilo nesnosno vruće, no nisu odustajali.
Jedva da su imali hrane i pića, bilo je trenutaka kada su im stranci davali hranu, a povremeno bi ih neko i povezao određeni deo puta. Marija i njene ćerke uglavnom su hodale. Kada su trećeg dana došli u Ande, na nadmorsku visinu od 4.500 metara i među redak vazduh, jedan ih je kamiondžija povezao i dao im je hranu.
"Toliko sam puno hodala. Šake moje ćerke postepeno su postajale sve ljubičastije. Mislila sam da neće uspeti", kazala je poprilično emotivna.
Porodica Tambo putem je morala da prođe u policijske kontrolne tačke koje su ustanovljene kako bi se onemogućilo da zaraženi iz Lime, epicentra virusa u Peruu, bolest šire u ruralna područja. Kada je Marija sa decom stigla u San Ramon, pre samog ulaska u džunglu, policija ju je zaustavila i rekla da "ovde ne može da prođe sa decom".
Slagala ih je da se vraća na svoju farmu u Chaparnaranju jer policajcu nije mogla da kaže da dolazi iz Lime. Da mu je to rekla, ne bi im dali da nastave. Marija je bila istrajna jer su se virusa manje bojali od smrti zbog gladi. Nakon sedam dana i noći te 483 kilometra puta, Tambo i njena deca stigli su u regiju Ukajali. Ponovno prepreka. Naime, u Ukajali nije moglo da se uđe zbog karantina.
"Jedini respirator koji imamo je vazduh, a naša klinika nema ništa za borbu protiv virusa. Što bi se dogodilo kada bi zaražena osoba ušla među nas? Kako bismo pobegli?". pitao ih je jedan od starešina autohtonog naroda Ašaninka iz regiona Ukajali.
Marija nije planirala da odustane. Nakon pregovora s lokalnim vođama, njoj i njenoj deci dopušten je odlazak kući, ali samo pod uslovom da se izoluju na 14 dana. Porodica je kući stigla po noći, a njihovi su im psi potrčali u zagrljaj. Marija je pala na kolena i počela je da jeca. Zahvalila se Bogu jer ju je doveo kući. Psi su za to vreme veselo mahali repovima i njuškali ih.
Dok je majka plakala, njen suprug Kafet i svekar izašli su iz tame. Bili su veseli, ali su držali distancu. Niko se nije dodirivao. Nije bilo zagrljaja zbog virusa.
"Bilo je jako teško, patili smo, ali ne želim da se više vraćam u Limu. Mislila sam da ćemo ćerke i ja tamo umreti", poručila je za kraj.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
