Na izbore je izašlo oko 68 odsto Rusa, od čega je 78 odsto glasalo za predložene amandmane. Dok je Kremlj ovakav rezultat proglasio “trijumfom”, kritičari tvrde da je nelegitiman.
Ugledni fizičar Sergej Špilkin objavio je u prošli četvrtak statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na referendumu održanom od 25. juna do 1. jula.
Špilkinov grafikon od 88 miliona glasova pokazuje da se udeo glasova “za” bliži procentu od 100 odsto u oblastima koje su prijavile slične, abnormalno visoke odazive.
"To govori da je oko 22 miliona glasova možda lažno", objašnjava Špilkin.
"U nedavnoj prošlosti nije bilo manipulisanja glasova na ruskim izborima ove veličine. Ovo je apsolutno slučaj bez presedana. Relativno gledajući, slična situacija je već viđena na izborima za Dumu 2016", dodao je msileći na izbore za donji dom ruskog parlamenta gde je vladajuća partija zvanično osvojila 54 odsto glasova, dok ih je prema njegovoj računici bilo 40 odsto.
Špilkin je prethodno objavio statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na izborima za Dumu 2011, te predsedničkim izborima 2018. na kojima je Putin osvojio četvrti mandat.
Prema njegovoj računici o referendumu, rezultat je 65 odsto glasova za, a 35 protiv, sa odazivom od 42-43 odsto.
Posmatračka grupa Golos saopštila je u četvrtak da je primila više od 2.100 žalbi zbog mogućih prekršaja na izborima, uključujući izveštaje da su poslodavci primoravali svoje radnike na glasanje. Iz Golosa kažu da će oko 58 miliona glasova biti predmet pravnog spora jer ruski izborni zakon o ustavnim reformama nema mehanizam prevremenih izbora.
Izbore je osudio i opozicionar Aleksej Navaljni, koji je na Tviteru naveo da je referendumom postavljen “rekord u lažiranju glasova”. On je dodao da rezultat “nema veze sa stavovima ljudi”. Kritike su stigle i iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su izrazile zabrinutost zbog “manipulacije”, dok je Evropska unija pozvala Rusiju da istraži navode o “neregularnostima” na izborima.
Proteklo glasanje je bilo veoma važno za Vladimira Putina, koji sada može dva puta da uđe u trku za reizbor nakon 2024. i bude na vlasti do 2036. godine. O promenama koje donosi izmenjeni Ustav možete pročitati OVDE.
Kurir.rs/The Moscow times
NE PROPUSTITE
