Najveću turističku atrakciju na teritoriji Turske, Svetu Sofiju, godišnje poseti tri miliona turista. Turska država naplaćuje ulaznicu od oko 15 evra, čime ova crkva finansira dobar deo budžeta za turske kulturne institucije.
Antemije i Isidor, najbolje arhitekte 5. veka angažovao je Justinijan sa zadatkom da izgrade najvelelepniju crkvu na zemlji. Uspeli su u tome i, posle samo pet godina, 537. godine je svečano otvorena, a ljudi su posmatrali otvorenih ustiju unutrašnjost. Naime, ogromnu kupolu drže četiri luka i odaje utisak kao da - lebdi. Tome je doprinosilo i 6.000 svetiljki čija se svetlost odbijala o zlatni mozaik freski!
Mramor za stubove stizao je iz najboljih kamenoloma carstva. Sa leve strane ulaza nalazi se "Stub suza" u kojem se nalazi posebna rupa dovoljna da se u nju stavi palac, a onaj ko napravi ceo krug, verovalo se, imaće sreće.
Kada je završena gradnja car Justinijan je viknuo: "Solomone, nadmašio sam te!" Narod je, zbog brze gradnje i činjenice da je na njoj radilo "samo" 10.000 radnika (što nikada nije nadmašeno) verovao da je građevinu na zemlju spustio Bog.
Crkva je bila svedok dramatičnih događaja u istoriji, a svi koji su se o nju ogrešili nisu dobro prošli. Upravo je u ovoj crkvi Svete mudrosti patrijarh Mihailo Kerularije dobio papsku anatemu posle koje je usledio Veliki raskol. Prvi su je oskrnavili upravo Latini 1204. godine, koji su poharali 15 metara visok ikonostas, uveli su u oltar koze i pretvorili je u katoličku crkvu. Posle ovog čina odnos između pravoslavne i katoličke crkve više nikada nije popravljen.
Mehmed Drugi je 29. maja 1453. godine uradio istu stvar - crkvu Svete Mudrosti pretvorio je u džamiju i freske je prekrečio kako bi zidove "ukrasio" arabeskama. Godinama su se ispod maltera pojavljivali likovi svetaca koji su "uznemiravali" muslimane i crkva je iznova i iznova krečena.
U mramornom podu crkve može se videti kvadrat za koji se veruje da predstavlja "pupak sveta". Pošto telo poslednjeg cara Konstantina Dragaša nikada nije pronađeno, narod je verovao da su se u Svetoj Sofiji otvorila vrata kroz koja je prošao i sakrio se. Veruje se da će se Sudnjeg dana ta vrata ponovo otvoriti.
Kemal Ataturk je 1935. godine doneo odluku da Sveta Sofija postane muzej i otpočne restauracija fresaka. Crkva je pod zaštitom UNESKO. Nekadašnja bazilika Aja Sofija sada je odlukom turskog predsednika Tajipa Erdogana pretvorena u džamiju, ali će biti otvorena za posetioce kada se u njoj ne budu obavljale molitve, a hrišćanski simboli ostaju, samo će biti zaklanjani tokom molitvi, saopštile su danas turske vlasti.
Kurir.rs/Magazin Novosti
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
