Lagard, koja je prva predsednica ECB, izdvojila je nemačku kancelarku Angelu Merkel i navela njen pristup zasnovan na nauci kao primer kako su "iskrena i transparentna" objašnjenja o korona virusu i stopi zaraze pomogla javnosti da shvati zašto su neophodne maske, mere socijalne distanciranja i izolacije.
Liderke Tajvana, Belgije i Novog Zelanda takođe su dobro podnele teret loših vesti, uz jasna objašnjenja i snažne preporuk, dodala je ona.
Nemačka je krizu izdržala bolje nego mnogi njeni evropski susedi, dok se Tajvan i Novi Zeland smatraju parametrima uspeha u borbi protiv pandemije.
Nasuprot tome, primetno je da su muški, pre svega populistički lideri, poput američkog predsednika Donalda Trampa, brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i britanskog premijera Borisa Džonsona imali problema da obuzdaju širenje virusa u svojim zemljama.
Bivša francuska ministarka finansija Lagard rekla je da rukovodeća pozicija podrazumeva odgovornost i brižnost.
"Shvatila sam da žene obično bolje obave posao", rekla je Lagard, dodajući da je u pitanju njena "ženska pristrasnost", ali činjenični podaci pokazuju da je njen subjektivni utisak ipak ne vara.
Prvih 10 najteže pogođenih zemalja, kako u pogledu ukupnog broja slučajeva, tako i broja slučajeva na milion stanovnika, vode muškarci.
Kada se uzme u obzir broj zaraženih na milion stanovnika u zemljama koje vode muški lideri, najteže je pogođen Bahrein gde taj broj iznosi 22.119. Slede Čile (17.598), Panama (12.957), Jermenija (12.204) i Sjedinjene Države (11.997).
Sa druge strane, kada se pogledaju zemlje koje vode žene i njihov broj slučajeva na milion stanovnika, najteže je pogođena Belgija (5.568), a slede je Bolivija (5.494), Švajcarska (3.905), Nemačka (2.427) i Danska (2.305).
Teško je napraviti precizno poređenje ne uzimajući u obzir faktore poput bubžeta za zdravstvo, turizma i gustine naseljenosti. Takođe je daleko manje žena na lidrerskim pozicijama- samo oko 10 procenata.
Međutim, nedavno objavljena studija koja je uzela vićunu parametara u obzir, otkrila je da su prema svakon "mernoj jedinici" zemlje koje vode žene bile bolje od zemalja koje vode muškarci.
Upoređujući zemlje sa sličnim brojem stanovnika, kao što su Irska i Novi Zeland, uz razne druge faktore, istraživači su otkrili da su zemlje sa ženama na čelu imale daleko manji broj slučajeva.
Studija objavljena na "VoxEu" portalu namenjenu političkim i ekonomskim istraživanjima te uspehe pripisuje kvalitetima koje dele liderke - manje su sklone riziku, a odluke zasnivaju podjednako na empatiji i nauci.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
