Liban je i ranije imao problem sa velikim privrednim padom, a nakon katastrofe koja je odnela najmanje 154 života, 5.000 ljudi povredila, a 300.000 njih ostavila bez domova, kriza bi mogla samo da se produbi.
U Libanu je 75 posto stanovništva već trebalo pomoć, 33 odsto njih je ostalo bez posla, a milion ljudi je živelo ispod granice siromaštva.
Svetski program za hranu je rekao da će oštećenje luke Bejrut prekinuti isporuke hrane i potaknuti cene da rastu. Svetska zdravstvena organizacija je ipak poručila da je ozbiljno oštećen zdravstveni sistem u toj državi s obzirom na to da su tri bolnice u glavnom gradu izvan pogona.
Portparolka Svetskog programa za hranu Elisabet Birs je izrazila zabrinutost zbog situacije u Bejrutu, kazala je da je oštećena najveća luka u državi i da bi zbog toga cene mogle da porastu tako da budu izvan mogućnosti mnogih Libanaca. Ova organizacija je već poslala 5.000 paketa hrane za petočlane porodice, a planiraju i da uvedu pšenično brašno i žitarice.
U isto vreme Kristijan Lindmeier iz Svetske zdravstvene organizacije upozorava da su libanske bolnice preplavljene pacijentima, da su neke od njih oštećene, a neke nefunkcionalne pa da je u eksploziji izgubljeno 500 kreveta. Oni su Libanu takođe pomogli doniranjem medicinske opreme s ciljem borbe protiv koronavirusa.
Libanci su besni zbog ideje da se opasna materija poput amonij-nitrata čuva u blizini centra grada, a političku elitu optužuju za korupciju i loše upravljanje. U međuvremenu libanski predsednik Mišel Aun odbacuje međunarodnu istragu kazavši da će lokalne vlasti ispitati uzrok eksplozija, a vođa militantnog pokreta Hezbolaha Hasan Nasralah je negirao navode da je u luci skladištio oružje.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
