Sakristiju je sagradio kralj Henri III tokom 1250-ih tokom rekonstrukcije opatije koju je sagradio Edvard Ispovednik, piše Gardijan.
Bilo je to mesto gde su monasi čuvali odeću, prekrivače za oltar, putire i druge svete predmete koji su se koristili u bogosluženju.
Pre toga lokalitet je korišćen kao groblje za monahe, od kojih je jedan - još uvek u izvanrednom stanju - privremeno otkriven, kaže arheolog Kris Majo, koji vodi iskopavanja.
Sakristija je srušena 1740. godine, nakon što je preobraćena u javnu zgradu. Kasnije je otkrivena 1869. godine u projektu proslavljenog arhitekte ser Džordža Gilberta Skota.
Najnovija iskopavanja, započeta u januaru, bila su prekinuta zbog pandemije korona virusa, a sada su nastavljena.
Kurir.rs / Tanjug, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
