Pa ipak, u mutnim dubinama Crnog mora Turska je završila na udaru gasa. 21. avgusta predsednik države Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je turski brod pronašao oko 320 milijardi kubnih metara (bcm) prirodnog gasa, što je najveće otkriće u istoriji Turske. Vlada se nada da će pokrenuti proizvodnju do 2023. godine, stogodišnjice Ataturkovog stvaranja moderne turske države.
Erdogan je nalaz odmah najavio kao zoru „nove ere“, u kojoj će Turska na kraju postati neto izvoznik energije. (Zemlja uvozi 98% svog gasa.) To je san o cevima. Analitičari ozbiljno sumnjaju u veličinu polja, što nije nezavisno provereno, sposobnost Turske da izvadi gas za samo tri godine i ukupnu komercijalnu održivost projekta. Istraživanje na otvorenom moru je skup posao, a energetska tržišta su kasno ometana smanjenjem potražnje i prekomernom ponudom, što je u kombinaciji smanjilo cenu gasa, čineći složenija polja ne održivim.
Iako bi 320 milijardi kubika bio pristojan iznos, dovoljan da sedam godina zadovolji tursku potražnju za gasom, ne bi prestao sa oslanjanjem na strane. Investitori nisu kupili hajp. Turska valuta, lira, zapravo je potonula u odnosu na dolar odmah nakon najave Erdogana, kada je postalo jasno da su raniji izveštaji o mnogo većem pronalasku bili preuveličani.
I pored toga, otkriće je i dalje važno. Dugoročni ugovori Turske sa ruskim i iranskim dobavljačima energije ističu u narednih nekoliko godina. Prmorski rezervat pružio bi zemlji koristan pregovarački čip u budućim pregovorima o cenama i količinama, kaže Mehmet Ogutcu, šef Bosforskog energetskog kluba, industrijskog udruženja. Turska je već smanjila zavisnost od Rusije, koja je u prvoj polovini ove godine isporučila samo 21% gasa, sa 52% u 2017. Umesto toga, okrenula se Azerbejdžanu i uvozu tečnog prirodnog gasa. Crnomorski gas će pomoći da se ojačaju takvi trendovi, kaže Brenda Shaffer, stručnjak za energetiku u Atlantskom savetu.
Sve nade da bi otkriće moglo smiriti tenzije na Mediteranu već su propale. 30. avgusta, nakon što su fotografije zabeležile grčke vojnike koji su trajektom pristizali na Kastellorizo, malo grčko ostrvo u srcu spora između dve članice NATO-a, Turska je zahtevala da se trupe povuku. (Izveštaji u grčkim medijima sugerišu da je razmeštanje bila rutinska rotacija.) Turska je takođe rekla da će izvoditi nove pomorske vežbe u blizini Kipra. Grčka je ranije napravila vlastiti pokaz sile održavajući vežbe sa Kiprom, Francuskom, Italijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jednim od glavnih regionalnih rivala Turske.
Tursko vazduhoplovstvo saopštilo je da je presrelo šest grčkih lovaca koji su se kretali prema Kipru kao deo vežbi i prisililo ih da se vrate nazad. Vode Mediterana sada se čine ništa manje zapaljivim od ugljovodonika dole. "Svaka iskra", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Heiko Maas 25. avgusta, "može dovesti do katastrofe."
Kurir.rs/Economist
NE PROPUSTITE
