„U kontraofanzivi jedinica azerbejdžanske vojske na različitim pravcima fronta uništen je veliki broj žive sile i vojne tehnike jermenskih trupa“, navodi se u opisu.
Azerbejdžan predložio jermenskom garnizonu da položi oružje
Azerbejdžanska strana ponudila je vojnom rukovodstvu jermenskog garnizona u selu Agdere na kontakt liniji u Karabahu da položi oružje i preda se, saopštilo je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana.
„Kako u potpunosti ne bismo uništili garnizon jermenskih oružanih snaga smeštenih u selu Agdere, u cilju izbegavanja povećanja ratnih gubitaka, vojna komanda Azerbejdžana predložila je jermenskoj komandi da ne pruža otpor u tom pravcu, položi oružje i preda se“, ističe se u saopštenju.
Takođe se dodaje da će se prema ratnim zarobljenicima i civilnim taocima postupati u skladu sa zahtevima Ženevske konvencije i drugim normama međunarodnog prava.
„Ukoliko se pokaže otpor, neutralisaćemo svakog naoružanog čoveka“, ističe se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Podsetimo, rano ujutru 27. septembra Azerbejdžan je započeo intenzivno granatiranje naselja u Karabahu, uključujući i glavni grad Stepanakert, prelazeći u ofanzivu duž cele linije. U napadima ima žrtava među civilnim stanovništvom.
Jermenske vlasti uvele su vanredno stanje u zemlji i objavile opštu mobilizaciju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je Baku i Jerevan da odmah prekinu vatru i započnu pregovore.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Kurir.rs/Sputnik
NE PROPUSTITE
