Broj onih koji su glasali protiv nezavisnosti je međutim pao za više od tri odsto u odnosu na sličan referendum održan 4. novebra 2018. godine. Pre dve godine protiv nezavisnosti je bilo 56,7 odsto glasova u odnosu na 43,3 za nezavisnost.
Taj razmak se suzio na današnjem referendumu, gde je protiv nezavisnosti bilo 53,26 odsto glasača, a za nezavisnost 46,74 odsto, prema konačnim rezultatima. Rezultati takodje pokazuju i da je izlaznost bila istorijska, 85,64 odsto, veća za 4,5 procentna poena nego na referendumu 2018. kada je izašlo 81 odsto glasača.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u izjavi posle objavljivanja konačnih rezultata i pobede onih koji su za ostanak u Francuskoj izrazio "duboko osećanje zahvalnosti".
"Glasači su se izjasnili, oni su većinski potvrdili svoju želju da Nova Kaledonija ostane u Francuskoj. Kao šef države ja primam taj znak poverenja u Republiku sa dubokim osećanjem zahvalnosti. Takođe primam te rezultate sa poniznošću", rekao je francuski predsednik u obraćanju iz Jelisejske palate.
Danas se glasalo o budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.
Referendumsko pitanje je bilo "da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?", a pravo glasa imalo je više od 180.000 ljudi.
Pobeda "ne" znači da je dozvoljeno organizovanje i trećeg referenduma do 2022. godine. Tu opciju već odbaciju oni koji su za ostanak u Francuskoj dok su oni koji su za odvajanje rekli da hoće da je sprovedu.
Na ulicama Numee i u narodnim kvartovima gde većinski žive pripadnici Kanaka, celog dana se veselilo, kola trubila i mahalo se zastavama.
Na toj teritoriji koja se nalazi 18.000 kilometara od Pariza i predstavlja jednu od poslednjih uporišta evropskog suvereniteta u toj oblasti, trebalo je nekad više sati čekanja da se stigne na red za glasanje.
Glasanje se odvijalo bez maski i ograda zato što na tom arhipelagu nema Kovida-19 zahvaljujući drastičnom smanjenju međunarodnih letova i obaveznom karantinu za svakog posetioca.
Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o statusu do 2022. godine.
Današnjim glasanjem Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo. Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u Sjedinjenim Državama.
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia, AP
NE PROPUSTITE
