Taj proces obuhvata i Amerikance koji glasaju za elektore, elektore koji glasaju za predsednika, da bi potom Kongres proglasio pobednika, javlja Glas Amerike (VOA).
"Imamo dan izbora kada se biraju elektori, onda imamo dan u decembru kada se oni sastaju i glasaju za predsednika. Imamo i datum u januaru kada Kongres potrvrđuje glasove elektora", kaže Ejmi Dejsi, izvršna direktorka Sajn instituta za politiku na Američkom univerzitetu.
Pored Elektorskog koledža, potvrđivanje pobednika predsedničkih izbora ukljucuje i Senat, Predstavnički dom i Nacionalni arhiv.
Proces dug četiri meseca rezultat je kompromisa među "osnivačima nacije", koji nisu bili uvereni da se glasačima može poveriti da izaberu pravog vođu.
"To je uvedeno prvenstveno jer nije bilo poverenja u građanstvo da donese takvu odluku. Nisu verovali da američki narod treba direktno da bira predsednika i potpredsednika, ali nisu hteli ni da daju isključivo Kongresu pravo da bira", objašnjava Dejsi.
Stručnjaci za izbore predviđaju da će brojanje glasova ove godine trajati duže zbog pandemije korona virusa i povećanog broja glasača koji će glasati poštom, navodi VOA.
"To su pravne procedure koje moraju da se poštuju", kaže Lia Merivaki, asistentkinja za americku politiku na Univerzitetu Misisipija Kada 50 saveznih država i Distrikt Kolumbija izbroje sve glasove sa glasačkih mesta i glasove poštom, svaki guverner države izvlači listu elektora. Kopije tih lista se daju šefu Nacionalnog arhiva.
Elektori se potom sastaju u glavnim gradovima saveznih država, Distrikt Kolumbija u Vašingtonu, kako bi zvanicno dali svoj glas za predsednika i potpredsednika.
To mora da se desi prvog ponedeljka posle druge srede u decembru, a ove godine to će biti 14. decembra, dodaje Glas Amerike.
Elektori u svakoj saveznoj državi popunjavaju Sertifikat o glasanju i šalju ga Senatu, Nacionalnom arhivu i državnim zvaničnicima.
Kada se to obavi, Elektorski koledž više nema dužnosti do sledećih predsedničkih izbora.
Poslednji korak se dešava 6. januara, kada se Kongres sastaje da izbroji glasove elektora i zvanično utvrdi pobednika.
Proces je uglavnom ceremonijalan, ali može biti i primedbi.
Tako je bilo 1969. godine i 2005, kada su uložene primedbe Elektorskom koledžu, ali su ih odbili i Senat i Predstavnicki dom i sporni glasovi su ubrojani, podseća VOA.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
