Kina je zabeležila pozitivan ekonomski rast treći kvartal zaredom, čemu su najveći uzrok masovna domaća putovanja. Moglo bi se reći da ova zemlja beleži najbrži oporavak od pandemije koronavirusa koja je počela početkom proleća.
Međutim, za mnoge u Evropi kineski pristup pandemiji koronavirusa znači zatvaranje zemalja i gradova u trajanju od 76 dana, kao što se desilo u kineskom Vuhanu gde su prošle godine otkriveni prvi slučajevi zaraze. Ipak, to nije slučaj.
Drugi delovi Kine, na primer, nikada nisu uvodili tako stroga ograničenja, čak ni u ranim fazama pandemije. Kineski uspeh u kontroli koronavirusa nije plod tih ranih mera kontrole poput zaključavanja (lokdauna), već pristup zemlje u rešavanju stvari nakon što je ljudima dozvolila da se ponovo kreću, piše CNN.
Konkretno, sposobnost Kine da prati slučajeve zaraze širom zemlje gde god postoji i najmanja šansa o novom klasteru omogućila je Vladi Kine da brzo reaguje i stavi pod kontrolu lokalno širenje infekcije.
Ovakav pristup je uključio i sofisticirani sistem zdravstvenih kodova za praćenje kretanja ljudi. Za ulazak u mnoga kineska preduzeća potreban je jasan zeleni zdravstveni račun i odgovarajući QR kod, a kojim se potvrđuje da je osoba zdrava i sigurna, što olakšava praćenje virusa.
Ove mere su omogućile regionalnim vladama da uvedu zaključavanje samo u određenim područjima ili po potrebi provedu masovna ispitivanja. To se nedavno desilo u gradu Đingdao na severoistoku Kine gde je za otprilike za sedam dana testirano više od 10 miliona ljudi, nakon što je zabeleženo 12 slučajeva prenosa virusa među lokalnim stanovništvom.
Granice između kineskih regija i provincija sada se nadgledaju više nego ikad, a kako bi javni prevoz mogao biti ograničen ili potpuno obustavljen u slučaju izbijanja virusa. Ulazak u Kinu putem pomorskih granica takođe je jako ograničen, a putnicima je propisan strogi 14-dnevni karantin prilikom ulaska u zemlju.
Suzbijanju virusa pomogla je i disciplina stanovnika u nošenju maski i pridržavanju javnoj higijeni, dok su kineske vlasti strogo nadzirale nepoštovanje epidemioloških mera.
Kineski pristup suzbijanju pandemije pokazao se kao dobar i u drugim zemljama Azije, uključujući Hongkong, Tajvan, Južnu Koreju i Japan.
Istočna Azija patila je od epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2003. godine, što je naučilo vlasti i stanovništvo u ovom delu svetu strogim merama predostrožnosti.
S druge strane, u delovime Evrope i drugim zapadnim zemljama, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, nošenje maski ostaje kontroverzno pitanje čak i danas, nekoliko meseci nakon što se pokazalo da je ova mera zapravo efikasna.
Za razliku od drugih zemalja, azijske vlade su imale uspostavljene epidemiološke planove suzbijanja potencijalnih epidemija i nisu se morale mučiti da bi sastavile novi plan. Međutim, dok je Kina bila na meti kritika zbog izbijanja koronavirusa u Vuhanu, pa čak i prepoznata kao nacionalna pretnja, odgovor Kine na pandemiju bio je brz i odlučan, za razliku od onoga što možemo videti u Evropi i SAD-u.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
