Predsednik Tramp govorio je kao odgovor na izveštaj Njujork Tajmsa u kojem je detaljno opisano njegovo složeno finansijsko manevrisanje nakon što njegova čikaška visoka zgrada sa 94 sprata nije opravdala očekivanja.
Visoka cena za zgradu obično bi značila i veliki poreski račun, ali Tramp nije mogao da plati gotovo nikakav porez na dohodak jer je to predstavio kao gubitak. Takođe je za neuspeh svog tornja okrivio ne sopstvene postupke, već grad Čikago. „Kao i ranije, i nastavljajući do danas, političari su uništili Čikago“, rekao je.
Tramp je dobio kredite od nekoliko stotina miliona dolara od finansijskih institucija poput Dojče banke, i drugih kompanija hedž fonda za izgradnju nebodera. Trebalo je da ima stotine hotelskih soba, stanove od 4 miliona dolara, restoran, bar, garažu, maloprodajne prostore i više sadržaja i sadržaja. Tramp je planirao da vrati zajmove novcem sa tornja, ali kada se zgrada otvorila u proleće 2008. godine, još uvek nije bilo prodanih 159 stambenih jedinica, a finansijska kriza sa Volstrita pogodila je zemlju.
Njegovi zajmodavci rekli su da ne može imati produženje zajma, navodeći Trampa da tuži kompanije, rekavši da je finansijska kriza iz 2008. bila poput „Božjeg čina“ koji mu je omogućio više vremena za vraćanje zajmova. Zajmodavci nikada nisu zaplenili zgradu, delom i zbog Trampove reputacije izvlačenja tužbi na sudu da bi istrošio svoje protivnike. Tramp je postigao privatno poravnanje sa Dojče bankom, ali uslovi nikada nisu obelodanjeni.
Međutim, Trampove poreske prijave pokazuju da su kompanije oslobodile Trampa oko 270 miliona dolara, što je finansijska pauza koju većina kompanija ili Amerikanaca nikada ne bi dobila. Ovaj obrazac dobijanja ogromnih zajmova koje je uspešno izbegavao da otplati je taktika koju je Tramp znao da koristi tokom cele svoje karijere kao biznismen.
Istu strategiju sproveo je deceniju ranije u Atlantik Citiju u državi Nju Džersi, kada su mu kazina navalila, a zatim nagovorio zajmodavce da mu smanje pauzu . Mnogi zajmovi u Čikagu nikada nisu nestali, jer poreske prijave pokazuju da je Tramp još uvek bio dužan Dojče Bank na kraju 2018. godine. Tramp je mogao da iskoristi svoju ulogu predsednika da otplati neke od zajmova. Smeštao je kompanije i održavao događaje u tornju u Čikagu, što je generisalo 100.000 dolara.
Tokom svega ovoga, Tramp je uspeo da plati porez na dohodak ni za jedan od gubitaka, što je navelo njujorškog državnog tužioca Leticiju Džejms da istraži da li Tramp krši zakon. Njegovi zajmovi treba da se isplate 2023. i 2024. To je izazvalo zabrinutost da bi predsednik koji duguje toliko novca mogao biti ranjiv na ucene. Ako ne bude ponovo izabran za predsednika, postoji šansa da bi mogao da se suoči sa strogom kontrolom i tužbom zbog izbegavanja plaćanja poreza.
Glasanje je već u toku za predsedničke izbore 3. novembra, a ankete pokazuju da je Trampov rival Bajden u vođstvu.
Kurir.rs/Metro
NE PROPUSTITE
