Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski ubrzo je prepoznat kao zaštitnik Sibira.
Hronike daju razne slučajeve pobožnosti Jermaka i njegove svite. Na ovom putovanju imali su pokretnu kapelu i sveštenika koji je obavljao službe. Još dok su bili u ušću Karačija, nisu postili 14 dana, kako bi trebalo da bude prema Povelji, već su se, prema njihovom obećanju, 40 dana molili Bogu za dodelu pobede nad Tatarima. Kozaci su se borili i molili, oduvek je bilo tako!
I sada, pre odlučujuće bitke, odslužili su moleban, nakon čega se Jermak obratio svom odredu: „O, prijatelji i braćo! Dugo smo živeli sa lošom slavom, ali ćemo umreti sa dobrom! Bog daje pobedu onome koga poželi, često slabom, mimo jakog, neka bude sveto ime Njegovo! " „Zaista dostojno da se setimo“, kaže letopisac, „ove pobede u narednim godinama, kao mala vojska takvog (sibirskog) carstva, uzeta uz pomoć Svemogućeg Boga i njegovog svetog strastonosca Dimitrija“.
Tradicija obeležavanja Dana Sibira (ili, drugim rečima, Dana zahvalnosti Sibira) nastala je 1882. godine, kada je 26. oktobra (8. novembra po novom kalendaru) pobeda odreda atamana Jermaka nad vojskom kana Kučuma i zauzimanje prestonice Sibirskog kanata Kašlik, što je obeležilo ulazak Sibira u Rusiju.
Kurir.rs/rodinoved.ru
NE PROPUSTITE
