Izveštaj sudije general majora Pola Breretona navodi da su australijske specijalne snage navodno umešane u ubistva 39 avganistanskih civila, koja su potom prikrivana izmišljenim pričama i podmetanjem oružja, ukazuje Gardijan.
Neki incidenti opisani u izveštaju duboko su zabrinjavajući, ističe list, dodajući da dokazi sugerišu da su pretpostavljeni naređivali hladnokrvna ubistva zatvorenika kako bi se mladi vojnici "okrvavili", odnosno izvršili svoje prvo ubistvo.
U osuđujućem izveštaju, kako piše Gardijan, navodi se da je u 23 incidenta ubijeno 39 Avganistanaca većinom zatvorenika, bilo iz ruku australijskih specijalnih snaga bilo po njihovom nalogu. Nijedno ubistvo nije bilo u žaru borbe i sva su se dogodila u takvim okolnostima da, ako ih prihvati porota, predstavljaju ratni zločin. Neki od odgovornih za ubistva još su u australijskim odbrambenim snagama.
Komandant australijskih odbrambenih snaga Angus Kembel rekao je da je prihvatio svih 143 preporuka iz izveštaja, uključujući prosledjivanje slučaja u kancelariju specijalnog istražitelja da se razmotre potencijalni krivični slučajevi, jer je njegova dužnost da "popravi stvari".
Do 19 sadašnjih ili bivših vojnika – uglavnom iz Specijalne vazdušne službe (SAS) – suočiće se s krivičnom istragom posle nalaza istrage o ubistvima i zlostavljanjima pripadnika specijalnih snaga u Avganistanu od 2006. do 2013. godine, ukazuje Tajms, ističući da u znatno redigovanoj verziji objavljenoj u četvrtak, 19. novembra, nisu identifikovane osobe koje su navodno počinile ili naredile ubistva.
Izveštaj objavljen posle više od 500 intervjua i pregledanih desetina hiljada dokumenata i fotografija, više nivoe komandnog lanca je oslobodio sumnje za desetine ubistava, dok je za najgore zločine optužio grupu komandanata patrola – obično iskusne desetare i narednike koji predvode patrolne timove za specijalne operacije, ističe Tajms, dodajući da izveštaj ukazuje da su vojnici pristajali na zločine jer su komandanti patrola u SAS-u "polubogovi" od kojih zavisi vojnička karijera.
Sudija Brereton rekao je da odgovor na pitanje "Da li ima osnove u glasinama o ratnim zločinima", kada se nalazi uzmu zbirno, glasi "Da, ima". Ipak, zadatak za krivičnu istragu i procesuiranje ratnih zločina biće prenet na specijalnog istražitelja.
Navodi iz izveštaja sa šokom su dočekani u Australiji koja se pridružila američkoj kampanji u Avganistanu ubrzo posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, piše Vašington post i ističe da nema garancija da će istraga rezultirati osudama.
Iskazi oko 420 svedoka tokom istrage nisu prihvatljivi na sudu, a i, dodaje američki list, nije izvesno da će čvrsto povezani pripadnici specijalnih snaga svedočiti jedni protiv drugih na javnim suđenjima. Istražitelji su takodje ustanovili da su neki vojnici koristili tehnike za izbegavanje davanja informacija, koje su naučili u slučaju da ih ispituje neprijatelj.
Takodje postoji mogućnost političkog mešanja, dodaje Vašington post.
I australijski istražitelji su svesni da bi uspešan proces mogao biti težak, navodeći probleme u drugim zapadnim državama koje su se učestovale u tom ratu.
"Čak i tamo gde su dokazi očigledno jaki i jasni, nailazilo se na zamke, kako političke, tako i u narodu", navodi se u izveštaju i dodaje da se može očekivati da australijski tužioci naidju na slične prepreke.
Vojnici SAS-a, kako dodaje Vašington post, imaju svoje pristalice u Australiji. Portparol milijardera Kerija Stouksa koji je vlasnik više medija i koji je pomogao u osnivanju fonda za pripadnike te jedinice, rekao je da bi taj fond mogao da pruži finansijsku podršku za pravne i druge troškove sadašnjim i bivšim članovima SAS-a.
Posebno upečatljiv deo Kembelovog obraćanja, prema oceni BBC-ja, bio je kada je opisao kako su mlađi vojnici bili primorani da ubiju nenaoružane civile da bi izvršili "prvo ubijanje".
On je potom rekao kako su pored žrtava podmetani radio oprema i oružje da bi delovalo da je reč o neprijateljima ubijenim u akciji.
Objavljena verzija izveštaja, iako veoma redigovana bez detalja o odredjenim incidentima ili odredjenim pojedincima, sasvim je dovoljna da bi to bilo neugodno štivo za vojsku, vladu i australijsku javnost, podvlači britanski javni servis.
BBC ukazuje i da su drugi učesnici rata u Avganistanu suočeni s optužbama o ratnim zločinima. Medjunarodni krivični sud ranije ove godine počeo je istragu o navodnim ratnim zločinima SAD i drugih u avganistanskom sukobu. Očekuje se da će biti ispitane akcije talibana, avganistanske vlade i američkih trupa od maja 2003. godine.
Osudjujuća predstava bezobzirne kulture unutar australijskih specijalnih snaga nudi izvanredan javni opis zlostavljanja koja često ostaju skrivena u udaljenim ratnim zonama, ocenjuje Njujork tajms.
Iako izveštaj ubistva nije nazvao ratnim zločinima, to je, kako navodi list, prvi put da je neka članica koalicije pod vodjstvom SAD u Avganistanu tako javno i tako velikih razmera optužila svoje vojnike za zločine.
Izveštaj takodje predstavlja upadljivi kontrast u odnosu na kako su se SAD suočile sa svojih 19 godina ratovanja u Avganistanu, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je američki predsednik Donald Tramp nedavno pomilovao trojicu pripadnika vojske zbog ratnih zločina i druga nezakonitih dela.
Iako je bilo mnogo više navodu o zločinima pripadnika američkih snaga od onih koje je dokumentovala Australija, malo je njih završilo formalnom istragom, pri čemu vojni zvaničnici SAD takvo ponašanje prikazuju kao retkost. Uz to, dodaje Njujork tajms, SAD nikada nisu išle toliko daleko da eliminišu čitavu jedinicu umešanu u zločine, kako je Australija najavila.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
