U izveštaju iz 2011. godine kojeg je podneo UN-ov nadzorni organ nad nuklearnim aktivnostima, Fahrizad je identifikovan kao centralna figura u sumnjivom iranskom projektu razvoja tehnologija i veština potrebnih za atomske bombe pa se nakon toga sugerisalo da je možda i dalje bio povezan sa tim.
Iran ove tvrdnje nije uvažio, već je pre nekoliko godina priznao Fahrizadovo postojanje tvrdeći da je bio vojni oficir koji nije bio uključen u nuklearni program.
Izrael i SAD tvrde da Teheran u tajnosti pokušava ponovo da pokrene taj projekat, a Iran godinama odbacuje da želi nuklearno oružje.
Ko god da stoji iza napada, sigurno je da će on podići tenzije između Irana, SAD-a i američkih saveznika u regiji u poslednjim sedmicama mandata odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa.
On je više puta optužio Iran da potajno radi na atomskoj bombi pa je povukao SAD iz sporazuma JCPOA između Teherana i svetskih sila kojima su u vreme mandata Baraka Obame Iranu ukinute neke ekonomske sankcije u zamenu za ograničenje nuklearnog programa.
Međutim, Fahrizad je i u rezoluciji Ujedinjenih nacija o Iranu 2007. godine imenovan kao osoba koja je uključena u nuklearne ili balističke raketne aktivnosti.
Nacionalno veće otpora Irana (NCRI) je u maju 2011. godine objavilo izveštaj u kojem se nalazila fotografija naučnika s tamnom kosom i bradom. Međutim, nije bilo moguće nezavisno proveriti verodostojnost fotografije, piše Reuters.
NCRI je u izveštaju rekao da je Fahrizad rođen 1958. godine u svetom šiitskom muslimanskom gradu Kjom. Bio je zamenik ministra odbrane i brigadni general Revolucionarne garde. Imao je doktorat iz nuklearnog inženjerstva pa je predavao na iranskom Univerzitetu "Imam Husein".
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
