Naime, prve bespilotne letelice razvijene su u Britaniji i SAD tokom Prvog svetskog rata. Britanski "Erijal target", mali radio-kontrolisani avion, prvi je put testiran u martu 1917. godine, dok je američki vazdušni torpedo poznat kao "Ketering bag" prvi put poleteo je u oktobru 1918. godine.
Nijedan nije operativno korišćen tokom rata, ali su ipak nagovestili koliko daleko bi u razvoju mogla da ode ova vrsta tehnologije.
Snažan tehnološki razvoj, ipak, ne prati zakonodavstvo koje reguliše to područje. Nema pokušaja utvrđivanja nekog međunarodnog zakonodavstva, pa se tako regulacija korišćenja bespilotnih letelica razlikuje od zemlje do zemlje širom sveta.
Surfshark je analizirao zakonodavstvo 210 zemalja u svetu, a najmanje 143 zemlje imaju neki oblik regulacije bespilotnih letelica. Zakoni su od potpune zabrane tehnologije do relativno neograničenog korišćenja, ali većina zakonodavstava koncentriše se na precizna pravila korišćenja dronova.
Dok su neke države, poput Kube, Iraka, Irana i Kuvajta, izričito zabranile upotrebu dronova, druge su donele zakone koji omogućavaju eksperimentalniju upotrebu tehnologije.
Na svakom kontinentu, barem jedna država dopušta korišćenje bespilotnih letelica izvan vidnog polja osoba koje njima upravljaju.
Evropa ima najliberalnije propise. Čak 27 odsto evropskih zemalja dopušta neograničeno korišćenje bespilotnih letelica (među njima i Srbija), a globalni prosek je 18 odsto.
Jedina država u Evropi u kojoj su bespilotne letelice potpuno zabranjene jeste Slovenija. Ograničena je upotreba u Bugarskoj, a u ostalim zemljama koje nas okružuju, dronovi smeju da se koriste samo u vidokrugu.
Kurir.rs/Mreza.bug.hr
NE PROPUSTITE
