Kako je najavljeno, borbeni avioni biće isporučeni u toku 2021. godine.
Grčka eli da ojača svoje oruane snage i odbrambene kapacitete novim borbenim avionima , brodovima i orujem, s lobzirom da jačaju tenzije oko energetskih resursa u regionu istočnog Mediterana, a odnosi sa susednom Turskom prepuni su neslaganja po mnogim pitanjima, prenosi Rojters.
Švedski parlament odobrio je danas povećanje od 40 odsto budeta namenjenog odbrani za period 2021-2025, uz obrazloenje da su napetosti u regionu Baltičkog mora porasle poslednjih godina, a zvaničnici kau da je Rusija glavni razlog za taj potez.
Skuptina, koja broji 349 članova, odobrila je danas najveće povećanje vojnog budžeta u poslednjih 70 godina, navodi AP.
"Primećujemo novo bezbednosno okruenje i da su oni (Rusija) spremni da koriste vojnu moć i za ispunjavanje političkih ciljeva", izjavio ministar odbrane Peter Hultkuist za agenciju.
On je objasnio da je budžet odbrane povećan "zbog nove bezbednosne situacije povezane sa ruskom agresijom na Gruziju, aneksijom Krima, sukobom u Ukrajini, aktivnostima u Belorusiji, unapređenja ruskih vojnih kapaciteta, vrlo sloenih vebi i aktivnosti na Arktiku i na Baltiku".
Novim planom ministarstva će oruane snage Švedske bti povećane sa sadašnjih 55.000, na 90.000 pripadnika do 2030. godine.
vedska planira i da ojača svoju sposobnost sprečavanja i suočavanja sa sajber pretnjama.
"Mi imamo ovaj problem stalno, a ponekad i svakodnevno", rekao je Hultkuist o kompjuterskim napadima na vedske interese, kako javne tako i privatne.
"Kinezi su vrlo aktivni, Rusi su aktivni, a ima i drugih aktera", dodao je on.
Parlament je danas odlučio da Švedska, poput susedne Finske, još jedne nesvrstane drave, treba da izrazi spremnost da se pridrui NATO kao mogućoj opciji bezbednosne politike. Takozvana "opcija NATO" ne znači da bi se Šveđani prijavili za članstvo u Alijansi, već da bi članstvo Švedska razmotrila ako to bude smatrala potrebnim za bezbednost.
Oba zemlja je 1949. odlučila da se ne pridrui NATO-u i proglasila je bezbednosnu politiku čiji je cilj nesvrstavanje u miru i neutralnost u ratu.
Švedska i Finska sarađuju sa Alijansom od sredine 1990-ih, kada su se pridruile NATO "Partnerstvu za mir", i daju svoje snage mirovnim i nadzornim misijama pod vođstvom NATO, navodi agencija.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
