Službena statistika smrtnosti biće dostupna u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti tek sledeće godine.
Decenijama su i srčane bolesti i rak imale najveću stopu smrtnosti, sa između 1.600 i 1.700 smrtnih slučajeva dnevno.
Ipak, između 1. novembra i 13. decembra, sedmodnevni pokretni prosek za dnevne smrti od koronavirusa utrostručio se, sa 826 na 2.430 smrtnih slučajeva dnevno, navodi se u pismu. U sredu su SAD izvestile o rekordnih 3.656 smrtnih slučajeva, prema Univerzitetu Džon Hopkins.
U pismu se ističe da će, ako se ovaj trend nastavi, sedmodnevni pomični prosek premašiti visinu prolećnog naleta, a 21. aprila zabeleženo je 2.856 smrtnih slučajeva.
U pismu se takođe ističe da se procenjuje da je višak smrtnih slučajeva zbog kašnjenja i poremećaja izazvanih pandemijom za 20 odsto veći od javno prijavljenog broja smrtnih slučajeva od posledica zaraze koronavirusom.
"Neuspeh javnosti i zvaničnika da preduzmu odgovarajuće korake za sprečavanje virusnog prenosa učinili su naciju ranjivijom. Veliki deo ove eskalacije mogao je biti sprečen, kao što vredi za mnoge smrtne slučajeve koji dolaze", navodi se u pismu.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
