Panika je nastala kada su savetnici britanske vlade rekli da postoji mogućnost da se novi soj lakše širi nego njegovi prethodnici, preneo je BBC.
Nije novost da virusi mutiraju sve vreme i da je važno da se prati ponašanje virusa, ali tri stvari izazivaju zabrinutost: povećana transmisija, zatim, mutacije utiču na delove virusa koji su bitni, a neke od mutacija su se pokazale da mogu da povećaju mogućnost virusa da inficira zdrave ćelije.
Prvi put je ovaj zarazni soj otkriven u decembru, a u novembru je četvrtina slučajeva u Londona bila uzrokovana upravo tom novom vrstom kovida 19, dok je u decembru taj broj skočio na oko 33 odsto u Londonu.
Premijer Boris Džonson je rekao da je soj za 70 odsto zarazniji nego njegovi prethodnici, što znači da bi lako moglo da dođe do povećanja R broja, koji pokazuje koliko jedna osoba može da proširi virus na druge.
Erik Volc sa Kraljevskog koledža u Londonu je rekao da je "rano reći, ali prema onome što je on video dosad, broj obolelih raste vrlo brzo, korona se širi brže nego ranije." Neki eksperti dovode u pitanje da li je novi soj uopšte zarazniji nego prethodni.
"Količina dokaza koje smo dobili ostavlja pitanje da li je ovaj soj zaista povećao zaraznost", rekao je Džonatan Bol, virusolog sa univerziteta u Notingemu.
Novi soj se proširio Velikom Britanijom, izuzev Severne Irske, ali ga najviše ima u Londonu, jugoistoku i istoku Engoleske.
Međutim, u nedelju su i Danska, Holandija i Australija prijavile da su zabeležile slučajeve nove vrste kovida 19, dok Francuzi ne odbacuju mogućnost da soj cirkuliše i njihovom zemljom.
Slična vrsta kovida 19 se pojavila nedavno u Južnoj Africi, ima sličnu mutaciju, ali se čini da nije povezana sa ovom iz Engleske.
Ovo nije prva mutacija virusa, jer poređenja radi, korona koja je otkrivena u Vuhanu, nije ista koja cirkuliše svetom danas.
Mutacija pod nazivom D614G se pojavila u Evropi u februaru i postala je dominantan soj na planeti, a u Evropi je rasprostranjen A222V, posebno u Španiji.
O mutiranom virusu se zna da je identifikovano 17 mogućih, važnih promena - nije bilo promena na šiljku proteina, što je ključ koji virus koristi za ulazak u ljudske ćelije.
Postavlja se pitanje i - odakle nova mutacija? Najverovatnije objašnjenje je da se mutacija dogodila u pacijentu kome je bio slab imuni sistem da pobedi virus, pa je telo tog pacijenta postalo pogodno tlo za mutaciju.
Iako zasad nema dokaza da je novi soj smrtonosniji, naučnici ga prate i tek će se više znati o njemu.
Sama činjenica da je zarazniji je dovoljan da izazove probleme u bolnicama, odnosno, da dođe do preopterećenja ionako opterećenih zdravstvenih sistema.
Oko vakcinacije trenutno nema dileme - vakcine koje su napravile vodeće svetske farmaceutske kuće - biće pođednako efikasne, ili se bar može reći da je zasad tako, dodaje se u tekstu BBC.
"Međutim, ukoliko dođe do dodatnih mutacija, onda bismo mogli da imamo razloga za brigu. Ovaj soj je potencijalan način da virus bude otporniji na vakcinu, a ovo mu je prvi korak ka bekstvu od vakcine", rekao je profesor Ravi Gupta sa Univerziteta Kembridž.
Do toga može doći kada se virus toliko promeni da može da izbegne potpuni efekat vakcine i nastavi da inficira ljude i to je najveći strah virusologa širom sveta.
To bi značilo da bi farmaceutske kuće morale da se prilagođavaju mutacijama, nešto slično što se dešava sa vakcinama protiv sezonskog virusa.
Trenutne vakcine protiv kovida 19 je lako izmeniti, ali bi to svakako usporilo vakcinaciju.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia/Maureen McLean/Shutterstock Editorial
NE PROPUSTITE
