Iznenađujuća izjava profesorke Ši Žengli dolazi u vreme kada se tim Svetske zdravstvene organizacije priprema za putovanje u Vuhan sledećeg meseca kako bi započeo istragu o poreklu Covid-19.
Više od jedne decenije, brda prekrivena džunglom u Junanu - i pećinski sistemi u njima - bili su u fokusu gigantske naučne studije na terenu.
Vodila je prof. Žengli sa Instituta za virusologiju Vuhan (VIV).
Profesorka Ši dobila je međunarodno priznanje zbog svog otkrića da je bolest poznata kao Sars, koja je 2003. ubila više od 700 ljudi, uzrokovana virusom koji je verovatno potekao od vrste slepih miševa u pećini Junan.
Od tada je prof. Ši - često zvana "kineska Batvoman" - bila u prethodnici projekta koji pokušava da predvidi i spreči dalje takve izbijanje.
Zarobljavajući slepe miševe, uzimajući im uzorke fekalija, a zatim ih vraćajući u laboratoriju u Vuhanu, udaljenom 1.600 km, tim koji stoji iza projekta identifikovao je stotine novih koronavirusa slepih miševa.
Ali činjenica da je Vuhan sada dom vodeće svetske ustanove za istraživanje koronavirusa, kao i prvi grad koji je opustošio izbijanje pandemije smrtonosnog novog, podstakla je sumnju da su dve stvari povezane.
Kineska vlada, VIV i prof. Ši besno su odbacili navode o curenju virusa iz laboratorije Vuhan.
Ali sa naučnicima koje je imenovala Svetska zdravstvena organizacija (VHO) trebalo bi da poseti Vuhan u januaru radi istrage porekla pandemije, profesor Ši - koja je dala nekoliko intervjua od početka pandemije - odgovorio je na brojna BBC-jeva pitanja e-poštom.
"Dva puta sam komunicirala sa stručnjacima SZO", napisala je ona na pitanje da li bi istraga mogla pomoći u isključivanju curenja laboratorija i okončanju spekulacija. „Lično sam i jasno izrazila želju da im poželim dobrodošlicu da posete VIV“, rekla je.
Na naknadno pitanje o tome da li bi to uključivalo formalnu istragu sa pristupom eksperimentalnim podacima i laboratorijskim evidencijama VIV-a, prof. Shi je rekao: „Lično bih pozdravio svaki oblik posete zasnovan na otvorenoj, transparentnoj, pouzdanoj, pouzdanoj i razumnoj dijalog. Ali ja ne odlučujem o konkretnom planu “.
Bilo je mnogo dobro dokumentovanih slučajeva virusa koji su curili iz laboratorija. Na primer, prvi virus Sars je dva puta procurio iz Nacionalnog instituta za virusologiju u Pekingu 2004. godine, dugo nakon što je epidemija stavljena pod kontrolu.
Praksa genetske manipulacije virusima takođe nije nova, omogućavajući naučnicima da ih učine zaraznijim ili smrtonosnijim, tako da mogu proceniti pretnju i, možda, razviti tretmane ili vakcine.
I od trenutka izolacije i sekvenciranja, naučnike je pogodila izuzetna sposobnost Sars-Cov-2 da zarazi ljude.
Mogućnost da je tu sposobnost stekla kao rezultat manipulacije u laboratoriji shvaćena je dovoljno ozbiljno da bi joj se uticajna grupa međunarodnih naučnika pozabavila.
U onome što je postalo virus koji isključuje mogućnost curenja iz laboratorije, RaTG13 ima glavnu ulogu.
Objavljeno u martu u časopisu Nature Medicine, sugeriše da bi, da je došlo do curenja, prof. Ši u svojoj bazi podataka pronašla mnogo bliže podudaranje od RaTG13.
Iako je RaTG13 najbliži poznati rođak - sa sličnošću od 96,2% - još uvek je previše udaljen da bi njime manipulisali i promenili ga u Sars-Cov-2.
Autori su zaključili da je Sars-Cov-2 svoju jedinstvenu efikasnost verovatno stekao tokom dugog, neotkrivenog perioda cirkulacije kod ljudi ili životinja prirodnog i blažeg pretečnog virusa koji je na kraju evoluirao u moćan, smrtonosni oblik koji je prvi put otkriven u Vuhanu u 2019.
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
