Trenutno ništa nije važnije od korone, a tako će verovatno biti i u Novoj godini. Pandemija dominira društvom gotovo u potpunosti od marta 2020-te. Izgledi za masovno vakcinisanje to neće promeniti. Na samom kraju godine, političari su gotovo potpuno zatvorili zemlju.
"Ako sada, pred Božić, budemo imali previše kontakata i to na kraju bude poslednji Božić s bakom i dedeom, to znači da smo nešto propustili uraditi kako treba. Tako ne bismo trebali da postupamo".
Ovo upozorenje je izgovorila kancelarka Angela Merkel 9. decembra u svom neobično emotivnom govoru pred Bundestagom, s obzirom na gotovo 600 smrtnih slučajeva od korone u jednom danu. Kasnije ih je bilo znatno više, piše Dojče vele (DW).
Ali otpor ograničavanju individualnih sloboda raste, posebno kroz demonstracije onih "koji razmišljaju drugačije".
"Stvara se društveni pokret, koji okuplja desne i leve ekstremiste, ezoteričare i one koji negiraju saznanja doktora i naučnika", kaže za DW politolog Florian Hartleb.
Vaganje između zdravstvene zaštite i građanskih sloboda takođe bi trebalo da utiče na izbore naredne godine. A izbora će 2021. biti napretek. U šest saveznih država građani će biti pozvani da glasaju, uključujući i Baden-Vitemberg, gde se izbori održavaju u martu. Tamo se Vinifrid Krečman, popularni i zasad jedini "zeleni" šef vlade u Nemačkoj, ponovo kandiduje za premijersku funkciju.
Takođe će biti zanimljivi i izbori u aprilu u Tiringiji; tamo vlada Bodo Ramelov, jedini pokrajinski premijer iz stranke Levice. U Saksoniji-Anhalt verovatno će najkasnije u junu biti odlučeno hoće li opstati koalicija CDU, SPD i Zelenih. U sporu oko povećanja naknada za RTV-pretplatu, CDU je bila jedina stranka u Nemačkoj koja se povukla iz jedinstvenog fronta pristalica.
To je bilo problematično za CDU, uglavnom zato što je po ovom pitanju imala isti stav kao i desničarsko-populistički AfD. No, najvažniji izbori u godini trebaju se održati u septembru: izbori za Bundestag. S njima se završava era Angele Merkel. Nakon 16 godina na vlasti i vođenju četiri vlade ona će odstupiti sa ove funkcije. Merkelova je tako bila na vlasti gotovo isto dugo koliko i prethodni rekorder Helmut Kol.
Zbogom Angela!
Šta će Nemcima nedostajati kada ode Angela Merkel? Florian Hartleb smatra da će to biti "njena istrajnost, njen nezadrživ, gotovo nadljudski radni angažman, unutarnja disciplina i "naučni elemenat" u politici."
Kao minuse tokom vladavine Angele Merkel, Hartleb izdvaja „njen magloviti jezik pun floskula" i "tvrdoglavo vođenu izbegličku politiku, praćenu naivnom kulturom dobrodošlice", koja je omogućila AfD-u da ojača. Merkel je u inostranstvu važila kao kancelarka koja u ovim nemirnim vremenima savladava krize, kao šefica vlade koja nepokolebljivo i čvrsto, poput stene u oluji, izlazi na kraj sa evropskom dužničkom krizom, s Bregzitom i Trampom, a sada i s koronom.
Soder kao kancelar?
Stoga će jedno od najvažnijih pitanja u narednoj godini biti, ko će zameniti Angelu Merkel na mestu kancelarke. Budući da je njena partija CDU, sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja sa 35 odsto glasova daleko ispred svih drugih stranaka, sledeći predsednik CDU-a ima dobre šanse da postane i novi kancelar Nemačke.
Službeno postoje tri kandidata koji će na virtuelnom Kongresu CDU-a u februaru 2021. istaći svoju kandidaturu. To su bivši šef Kluba poslanika CDU/CSU u Bundestagu Fridrih Merz, premijer Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašhet i političar i ekspert za spoljnu politiku Norbert Rotgen. Prema anketama, relativna većina Nemaca više bi volela da bavarski premijer Markus Soder iz sestrinske stranke CSU bude nemački kancelar. Kancelar iz partije CSU? To bi bila premijera za Nemačku.
Berlinska igra boja
Bez obzira ko došao na mesto kancelara, demohrišćanskim partijama CDU i CSU verovatno će trebati barem još jedan koalicioni partner kako bi formirali vladu nakon saveznih izbora. Sudeći po anketama, trenutni partner SPD ne samo što ima sve lošiji rezultat, već pokazuje i sve veće znakove umora nakon dve velike koalicije sa Angelom Merkel na čelu. U usponu su pre svega Zeleni. Pod vođstvog omiljenog dvojca, oni su se odrekli nekih fundamentalističkih pozicija i žele sada da budu u vladi.
Soder, međutim, upozorava pristalice Unije da ne bi trebalo polaziti od koalicione vlade sa Zelenima kao nečega što se samo po sebi podrazumeva: "Morate paziti da se na kraju ne probudite s drugim modelom: naime zeleno-crveno- crvenim." Matematički, međutim, ova kombinacija koja podrazumeva koaliciju Zelenih, SPD-a i Levice u istraživanjima javnog mnjenja još nije imala većinu.
Popularnost AfD-a, do sada najjače opozicione stranke u Bundestagu, je opala. Međutim, ograničenja donesena zbog korone mogla bi joj doneti nove glasove.
"Zemlja je podeljena", kaže Hartleb. "Ako nakon korona-traume usledi ekonomski pad, socijalna polarizacija u društvu će ostati." Ovaj politolog je uveren da će i tokom 2021. godine pandemija ostati najvažnija tema koja se odražava na sve nivoe politike, od lokalne do globalne."
Kurir.rs/DW/Klix.ba
NE PROPUSTITE
