Ovo je događaj koji je bacio ljagu na američku politiku i njihov sistem, ali, treba naglasiti da je, sad već bivši američki predsednik Tramp inicirao sa tezom o ukradenim izborima i bilo je pitanje trenutka kad će se sve razbuktati, rekao je prof. dr. sc. Tvrtko Jakovina, istoričar i stručnjak za američku istoriju.
"Ovakav napad na institucije je bio 1812., kad je SAD bio u ratu s Velikom Britanijom, ali ni tada demonstranti nisu ušli u samu zgradu, a kamoli u kancelariju šefice Kongresa. Velika je podeljenost u američkom društvu, čeka nas turbulentno razdoblje", dodao je prof. Jakovina.
U kasnonoćnoj konferenciji za medije šef vašingtonske policije Robert J. Konti rekao je kako se 47 od ukupno 52 hapšenja odnosi na kršenje policijskog časa koji počinje u 18 sati, a da je 26 njih uhapšeno na području Kapitola, prenosi agencija Rojters.
Nekoliko drugih uhapšeno je zbog posedovanja oružja za koje nisu imali dozvolu ili je zabranjeno. Konti je dodao kako su u sedištima republikanske i demokratske nacionalne konvencije pronađene dve eksplozivne naprave, a na Kapitolu je nađeni i molotovljevi kokteli.
U sukobima demonstranata i policije ubijena je jedna žena, a još troje ljudi je umrlo zbog pogoršanja zdravstvenog stanja u nemirima. Preminuo je i jedan policajac.
Očekuje se da će broj uhapšenih narasti, a prvobitni broj daleko je manji nego nakon protesta 1. juna, potaknutih policijskim ubistvo crnca Džordža Flojda, kad je uhapšeno više od 300 ljudi.
Tokom tog incidenta policija se sa demonstrantima sukobila pendrecima, gumenim mecima i suzavcem kako bi ih oterala dalje od Bele kuće i omogućila Trampu da dođe do parka Lafajet i fotografiše se sa Biblijom ispred crkve Sv. Ivana.
Policija je tada bila kritikovana zbog prekomerne upotrebe sile, no ovaj put je kritikuju da je bila preblaga te da je mogla da učini više da spreči ulazak demonstranata u Kapitol, te izlazak mnogih od njih iz te zgrade bez hapšenja.
Tramp, koji odbija da prizna izborni poraz, više je puta svoje pobornike pozvao da dođu u Vašington na dan kad Predstavnički dom i Senat planiraju da potvrde pobedu Džozefa Bajdena.
Odazvali su se u hiljadama kako bi poslušali predsednika koji im je kazao da marširaju prema Kapitolu kako bi iskazali svoj gnev i pritisnuli poslanike da odbace rezultate. Mašući Trampovim zastavama stigli su do Kapitola. Probili su policijske blokade, upali u zgradu i provaljivali u prostorije poslanika.
Sa dolaskom noći, zgrada Kongresa je vraćena pod kontrolu i očišćena. Gomila je udaljena od zgrade.
"Ovo će imati veliki uticaj na američko društvo, pogotovo mlaka reakcija policije koja je u nedavnim rasnim protestima bila mnogo brutalnija. Ono što će imati najveći utjecaj je upravo uljuljano poverenje građana u američki izborni sistem, to će imati velike posledice na još veću polariziranost društva", rekao je dr. sc. Branimir Vidmarović, stručnjak za spoljnu politiku.
"SAD su izgubile reputaciju pa će budućim demokratskim pokretima u svetu podrška SAD biti skoro pa beznačajna. Podrška SAD-a više neće značiti isto. Novi američki predsednik SAD-a Džozef Bajden neće moći puno energije uda uloži u spoljnu politiku. Već za vreme kampanje je dobio titulu Mesije, koji će spasiti američko društvo, ali u četiri godine mandata neće moći puno toga da promeni. Ovo je događaj koji će obeležiti", pojasnio je dr. Vidmarović.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
