Nalaz opisan u časopisu Science Advances pruža najraniji dokaz o ljudskom naseljavanju tog regiona.
Koautor Maksim Aubert sa australijskog Univerziteta Grifit rekao je da ga je na ostrvu Sulavesi 2017. godine pronašao doktorant Basran Burhan, kao deo istraživanja koje je tim sprovodio sa indonežanskim vlastima, piše Guardian.
Pećina Leang Tedongnge nalazi se u zabačenoj dolini ograđenoj strmim krečnjačkim liticama, oko sat hoda od najbližeg puta.
Dostupan je samo tokom sušne sezone zbog poplava tokom sezone kiša, a članovi izolovane zajednice Bugis rekli su timu da ga zapadnjaci nikada ranije nisu videli.
Dimenzije slike su 136 sa 54 centimetra, a divlja svinja Sulavesi obojena je tamnocrvenim oker pigmentom i ima kratki greben uspravne dlake, kao i par bradavica na licu poput rogova karakterističnih za odrasle mužjake te vrste.
Postoje dva otiska ruku iznad stražnjih delova svinje, a čini se da su okrenuti prema dve druge svinje koje su samo delimično sačuvane, kao deo narativne scene.
"Čini se da svinja posmatra borbu ili društvenu interakciju između dve druge svinje", rekao je koautor Adam Brum.
Ljudi su lovili sulaveške bradavičaste svinje desetinama hiljada godina i one su ključna karakteristika praistorijskih umetničkih dela u regionu, posebno tokom ledenog doba.
Rane ljudske migracije
Stručnjak za datiranje identifikovao je naslagu kalcita koji se stvorio na vrhu slike, a zatim je upotrebio izotope iz serije Uranij da bi pouzdano rekao da je nalazište staro 45.500 godina.
"To čini sliku barem toliko starom, ali mogla bi biti i mnogo starija jer datiranje koje koristimo daje samo kalcit povrh nje. Ljudi koji su je izradili bili su potpuno moderni, bili su poput nas, imali su sav kapacitet i alate za slikanje bilo koje slike koja im se svidela", objasnio je.
Ranije je najstariju datiranu sliku na steni pronašao isti tim u Sulavesiju. Prikazivao je grupu delom ljudskih, delom životinjskih figura koje love sisare, a utvrđeno je da imaju najmanje 43.900 godina.
Ovakve pećinske slike takođe pomažu u popunjavanju praznina u našem razumevanju ranih ljudskih migracija.
Poznato je da su ljudi stigli do Australije pre 65 hiljada godina, ali verovatno bi morali da pređu ostrva Indonezije, poznata kao "Valađea".
Ovaj pronalazak sada predstavlja najstariji dokaz o ljudima u Valađeji, ali stručnjaci se nadaju da će dalja istraživanja pomoći da se pokaže da su ljudi bili u regionu mnogo ranije, što će rešiti zagonetku australijskog naselja.
Tim veruje da je umetničko delo izradio homo sapiens, za razliku od sada izumrlih ljudskih vrsta poput Denisovanaca, ali to ne može sa sigurnošću reći.
Da bi napravili otiske ruku, umetnici bi morali staviti ruke na površinu, a zatim pljunuti pigment preko nje, tako da se tim nada da će uspeti izvaditi uzorke DNK iz zaostale sline.
Kurir.rs/Klix.ba
Foto: Profimedia/AFP PHOTO /MAXIME AUBERT/GRIFFITH UNIVERSITY/HANDOUT
NE PROPUSTITE
