Tokom vikenda, bezbednosne snage Gvatemale sukobile su se s migrantima iz centralne Amerike u pokušaju da ih spreče da se probiju do granice SAD.
Hiljade migranata uglavnom iz Hondurasa počele su da prelaze granicu Gvatemale uveče u petak, 15. januara, i dok su pešice išle ka Meksiku, deo grupe su u nedelju presreli pripadnici vojske i policije Gvatemale.
Prvi migrantski karavan ove godine iz zemalja centralne Amerike, koji je s osam do devet hiljada ljudi jedan od najvećih od 2018. godine, krenuo je ka SAD nekoliko dana pre inauguracije Džozefa Bajdena, za kojeg se, ukazuje Gardijan, smatra da je naklonjeniji migrantima od Trampa.
Migrantski marš usledio je posle dva razorna uragana u centralnoj Americi prošlog novembra, koji su uništili zajednice, poremetili živote i naveli mnoge porodice da migriraju na sever.
Godinama migranti idu kroz Meksiko na sever u karavanima, mada uglavnom s mnogo manje ljudi nego u ovom poslednjem, kako bi se zajedno zaštitili od kriminalaca na putu, ali i skrenuli pažnju na svoje nevolje dok pokušavaju da se domognu američke granice, piše Njujork tajms.
U proleće 2018. godine, migrantski karavan koji se formirao u blizini južne granice Meksika i koji je na vrhuncu imao više od 1.200 ljudi, što je bio rekord u to vreme, privukao je pažnju Trampa koji je 2019. izvršio dodatni pritisak na Meksiko, Gvatemalu, Honduras i Salvador, da suzbiju ilegalne migracije ka severu, pretnjom zamrzavanja američke pomoći i tarifama.
Trampova administracija takođe je potpisala ugovore s tri centralnoazijske države, koji su omogućili SAD da šalju tražioce azila da u tim zemljama traže utočište.
U poslednjim danima Trampovog mandata, piše Njujork tajms, te i druge restriktivne granične mere nisu sprečile da se prošle nedelje na severu Hondurasa obrazuje najnoviji migrantski karavan.
Iako se čini da su siromaštvo, nasilje i korupcija glavni pokretači najnovijeg karavana, promena američkog rukovodstva ove nedelje takođe može biti faktor. Smatra se da bi Bajdenova izborna pobeda mogla podstaći novi talas migranata u nadi da će njegova administracija značajno popustiti migracionu politiku.
Bajden je u predizbornoj kampanji rekao da će brzo poništiti oštra ograničenja azila koja je uvela Trampova administracija, uključujući politiku koja je mnoge tražioce azila primorala da u Meksiku čekaju na ishod svojih slučajeva.
Bajden planira da prvog dana na funkciji traži od Kongresa široku reformu imigracionih zakona.
Iako je Bajden obećao da će okončati strogu imigracionu politiku svog prethodnika, predstavnici administracije novoizabranog predsednika koji će stupiti na dužnost u sredu, 20. januara, upozorili su migrante da ne kreću na opasan put ka SAD, jer imigraciona politika neće biti promenjena preko noći.
Mark Morgan, vršilac dužnosti komesara Carine i zaštite granica SAD, prošle nedelje pozvao je potencijalne migrante da ne "troše svoje vreme i novac", rekavši da promena administracije u SAD ne utiče na "vladavinu zakona i javno zdravlje".
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
