Ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg otkrio je u ponedeljak da je 47 ljudi ubijeno i 117 povređeno u 366 incidenata u 2020. godini, beležeći 10-postotni porast nasilja sa oružjem u poređenju sa 2019. godinom.
Damberg je primetio da je u skoro polovini pucnjava registrovanih prošle godine neko povređen ili ubijen. „Nećemo prihvatiti niti se navići na tako visok nivo nasilja“, rekao je.
Situacija u Malmeu, gradu sa velikom migrantskom populacijom koji se borio sa nasiljem bandi, poboljšala se, dok kriminal raste u Stokholmu, istakao je ministar unutrašnjih poslova. Prema Dambergu, švedska prestonica zabeležila je zapanjujući porast od 79 odsto u pucnjavi 2020. godine.
Većina nasilnih incidenata dogodila se u 60 predgrađa širom zemlje koje je policija identifikovala kao „ranjiva“ područja. Damberg je rekao da iako 5,4 odsto švedskog stanovništva živi u takvim kvartovima, oni čine više od polovine fatalnih pucnjava u državi.
Međutim, izrazio je nadu da će 2021. biti godina "preokreta" koja će dovesti do drastičnog poboljšanja sigurnosti Vlada je izbacila plan za povećanje broja policijskih regruta u zemlji, s ciljem da ima još 10.000 policajaca u 2024. godini u poređenju sa podacima iz 2016. godine.
Nekoliko sati nakon što je Damberg otkrio porast nasilja, u incidentu u Helsingborgu, primorskom gradu na jugu Švedske, najmanje pet osoba je povređeno, a tri osobe su hospitalizovane. Svih pet žrtava zadobilo je ubodne ili rane nožem, ali jedna od njih je možda i pucala, navodi policija.
Švedska se poslednjih godina bori da zauzda rastuće nasilje bandi, a vesti ističu žrtve koje su uhvaćene u unakrsnoj vatri zavađenih kriminalaca.
U avgustu je zalutali metak ubio 12-godišnju devojčicu u pucnjavi koja se dogodila južno od Stokholma.
Godine 2019. Švedska je osnovala specijalnu radnu grupu za suzbijanje nasilja bandi u zemlji i dodelila policajcima dodatna ovlašćenja za nadzor.
Kritičari su vladu optužili da ignoriše ulogu migranata u porastu kriminala bandi, a zvaničnici često ukazuju na siromaštvo i nezaposlenost kao na osnovne uzroke nasilja.
Švedska nije sama zabeležila zabrinjavajući porast pucnjave. Studija koju je nedavno objavila Nacionalna komisija COVID-19 i krivičnog pravosuđa (NCCCJ) otkrila je da su stope ubistava u skoro tri desetine američkih gradova porasle u 2020. godini, zabeleživši rast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
