Devojka radi u filmskoj industriji i sigurno je želela da se vrati poslu, pa se odlučila za, neki bi rekli, nepravedan potez. Sredinom januara Medina je odlučila da se vakciniše, iako još nije došao red na nju. Na kraju dana u apoteci je ostalo nekoliko vakcina sa kojima se svakodnevno vrše vakcinacije, koje medicinska sestra kasnije nudi zainteresovanim ljudima. Jednog dana dok su ona i prijatelj čekali, ponuđeno je osam vakcina, pa su devojke uzele dve doze.
„Sjajno je i bolje je da ne propadne“, rekla je 25-godišnjakinja za CNN. Korisnici Interneta ono što Medina radi opisuju kao „lovce na vakcine“. To su ljudi koji „vrebaju“ ostatke vakcine u apotekama ili u kontejnerima i na mestima za vakcinaciju u Sjedinjenim Državama. Ovi tragači za vakcinom, podstaknuti izveštajima o odbacivanju doza vakcine, kažu da žele da spreče odbacivanje vakcine tako što će ih vakcinisati pre njihovog pravilnog naručivanja.
Američki „lovci na vakcine“ vide ono što rade kao „vin-vin“ situaciju jer dragocene doze koronske vakcine ne završe u smeću. Oni osećaju da time pokazuju nedostatak koordinacije u američkom planu vakcinacije, koji je u početku bio mnogo sporiji nego što se očekivalo. To je odgodilo plan novoizabranog predsednika Bajdena o "sto miliona vakcinacija za sto dana".
Iako su vakcinisani pre roka, „lovci na vakcine“ uveravaju da nisu privilegovani i da je to što rade u redu, mada to izgleda vrlo nepravedno prema ljudima koji nemaju vremena i resursa da „love“ svoju vakcinu. Nije ni čudo što su ovi ljudi kritikovani jer vakcine dobijaju pre nego što dođu na red, međutim, oni tvrde da je ono što rade etičnije od puštanja vakcine da propadne.
"Ovo bi mogao biti dobar način za ljude koji nisu uspjeli da zaobiđu logističku noćnu moru prijave da se jednostavno pojave i dobiju ga", rekla je Medina.
Budući da je vakcina toliko tražena i tako je teško doći do nje, uključujući ljude koji se kvalifikuju za primanje vakcine, postoji osećaj nepravde kada je inače dobiju zdravi ljudi. Čak i ako tehnički ne kradu doze ljudima kojima su potrebne, rekla je Melisa Goldstajn, vanredni profesor na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta Džordž Vašington na Univerzitetu Milken. Ovaj profesorka se specijalizovala za bioetiku.
„Postoji osećaj nepravde, mada ne možemo nužno objasniti zašto. Tu je i privilegija imati vremena i resursa da satima tražim zaostale stvari “, rekla je Goldstajnova za CNN. Ako samo ljudi koji to mogu sebi priuštiti mogu rano da se vakcinišu, razlike u stopama vakcinacije postaće ozbiljnije.
Potraga za vakcinom za 25-godišnju Izabelu Medinu trajala je tri dana. Devojka je tražila od CNN-a da ne otkriva mesto ili apoteku u kojoj je dobila preostalu vakcinu kako je drugi ne bi označili kao „lovca na vakcine“. Postoje i druge poput nje, koje i dalje provode veći deo popodneva čekajući vakcinu koju će dobiti pre nego što dođu na red.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
