Još od decembra je Nemačka u svom, specifičnom lokdaunu: prodavnice su zatvorene, osim onih sa prehrambenim namirnicama, pod ključem su i drogerije, trafike i apoteke. Muzeji su već odavno zatvoreni - niko i ne pamti kada je u muzejima bila velika gužva, u restoranima i kafanama je ista situacija, samo što je tu ipak moguća varijanta "za poneti".
Mnogi se ljute zbog nelogičnosti - zašto se može kupiti cveće (cvećare "trguju svežom robom"), ali recimo nove čarape ne? Ipak, polako se broj novozaraženih smanjuje, a R-vrednost, tj. koliko jedna obolela osoba zarazi novih ljudi, trenutno je ispod 1. Drugim rečima, pandemija se polako gasi čak i uprkos novom soju virusa.
Političari žele da budu sigurni: ovakav lokdaun je produžen do 7. marta, ali ne samo da je već mnogo rasprava kad će biti ukinute zabrane, nego i kako to učiniti. Jer nekakvog doslednog plana očigledno nema.
Frizeri su važniji od muzeja
Utisak je da se odluke donose "prema osećaju": tako se ministar unutrašnjih poslova Zehofer založio, pa bi nemački frizeri trebalo konačno da počnu da rade i njima će biti dopušten rad od 1. marta. Uslovi su, ipak, gotovo besmisleni: smeju da šišaju samo jednu mušteriju, odnosno za nju treba osigurati 20 kvadratnih metara prostora. U drugim zemljama, čak i ako imaju više zaraženih od Nemačke propisi su drugačiji - u Austriji opet mogu da rade i muzeji, ali u ovo doba kada gotovo niko ne putuje, onda se i gleda samo u "svoj tanjir".
Vlada u Berlinu neumorno ponavlja: treba biti oprezan, a zabrane treba da se ukinu postupno kako se "otvaranjem ne bi rizikovalo da broj zaraženih opet skoči i onda možda budu potrebne nove mere", kaže portparol nemačke vlade. Od početka ove pandemije se stalno koristi željena brojka novozaraženih u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika. Dugo se govorilo kako njih treba biti najviše 50 da bi počele da se ukidaju zabrane, a sad je tih 50 odjednom pretvoreno u 35.
Već i to je izazvalo burne reakcije: predsednik stranke CDU Armin Lašet je izjavio kako "ne mogu stalno da se izmišljaju nove granice", ali je u međuvremenu i on prihvatio tu granicu od 35 novozaraženih. Gradonačelnica Kelna Henriete Reker je objavila kako će njen grad "potpuno" obuzdati pandemiju - njena ideja je da ta granica bude samo 10 novozaraženih, pre nego što se počne sa otvaranjem prodavnica, ali tu je žestoko letelo perje. Jer taj grad, nakon komunalnih izbora, zapravo još uopšte nije formirao većinu u gradskoj skupštini pa neki pitaju, ko je ona da samovoljno odlučuje sudbinu čitavog grada?
Iako političari govore čas jedno, čas drugo, kancelarka Merkel je ipak građanima obećala svetlo na kraju tunela i kod vrednosti od 35 bi i sve prodavnice mogle početi da rade. Ali šta znači ta vrednost? Ona ionako nema veze sa zdravstvom, nego s političkom procenom koliko može da se optereti sastav zdravstvene zaštite. Ali hoće li na dan kada bude postignuta vrednost od 35 smeti sve da počne sa radom?
Limbo-ples: 50, 35, 10...
Merkel kaže kako to mora da postane "stabilno", dakle da potraje barem tri, četiri, pet dana. Ali u nekim gradovima i opštinama je već odavno postignuta ta vrednost, pa zašto onda tamo prodavnice ne otvore svoja vrata? Naravno, niko ne može da spreči da u te opštine dolaze i drugi, ali treba li se čekati da to bude postignuto u čitavoj državi?
Ni na pitanje "kako" ukinuti zabrane nema odgovora: novi sastanak kancelarke s predsednicima pokrajinskih vlada će biti 3. marta, ali već se pokazalo kako su mnoge pokrajine izgubile nadu da će se postići jedinstveni plan.
A onda je tu i pitanje novog soja virusa: uprkos natpisima medija o "strahovitoj" opasnosti, pouzdanih i naučnih podataka o soju B.1.1.7 nema mnogo. Prema poslednjim informacijama infektološkog Instituta Roberta Koha on govori o "naznakama" za veću zaraznost i teži tok bolesti, ali kako se taj soj još detaljno posmatra. Nažalost, u Nemačkoj ima dovoljno uzoraka: ministar zdravlja Jens Špan kaže kako je već 22 odsto novozaraženih "zaradilo" taj novi soj.
Kad će sve konačno biti "normalno"? To pitaju i građani i privreda, ugostitelji i kulturni delatnici. Dodatni problem je i ova sporost u cepljenju: trenutno je jedva nešto preko 4,4 miliona građana Nemačke cepljeno, na preko 80 miliona stanovnika. Od političara će se, pak, tu teško čuti konkretan odgovor.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
