Sledeća inicijativa za potrošnju - za koju se očekuje da će biti još veća, koštaće čak 4 biliona dolara - neće se oslanjati samo na državni dug kao izvor finansiranja i mogla bi da uključi povećanje stope poreza na dobit i individualne stope za one sa visokim prihodima, navodi Blumberg Njuz, pozivajući se na osobu koja je upoznata sa tim pitanjem.
Planirane promene uključuju: povećanje stope poreza na dobit na 28% sa 21%, povećanje stope poreza na dohodak za pojedince koji zarađuju više od 400.000 američkih dolara, proširenje poreza na imovinu, stvaranje veće stope poreza na kapitalnu dobit za pojedince koji zarađuju najmanje milion američkih dolara godišnje i poređenje preferencijala za porez za takozvana prolazna preduzeća.
Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev Foksa za komentar.
Predložena povećanja poreza uglavnom će odražavati Bajdenove predloge tokom predsedničke kampanje 2020. godine, kada je obećao da će povući smanjenje poreza bivšeg predsednika Donalda Trampa 2017. godine „prvog dana” njegovog predsedništva. To uključuje povećanje stope koju plaćaju korporacije i bogati Amerikanci i čineći poreske zakone progresivnijim.
Svako povećanje poreza obuhvaćeno zakonodavstvom verovatno bi stupilo na snagu početkom 2022. godine, izvestio je Blumberg, s tim što su neki poslanici oprezni da povećavaju stope dok se ekonomija u potpunosti ne oporavi od pandemije koronavirusa.
Analiza Bajdenovog poreskog plana koju je sproveo Centar za poresku politiku procenila je da će za jednu deceniju prikupiti novi prihod od 2,1 biliona dolara.
Nejasno je koje bi druge mere bile uključene u predlog, ali na tragu kampanje, Bajden je naglasio potrebu za novim infrastrukturnim ulaganjima i merama za borbu protiv klimatskih promena, kao i načine za revitalizaciju proizvodne industrije i obnovu stanovanja, obrazovanja i zdravstva .
Povećanje poreza poslužiće kao ključni test za novonastalu administraciju dok se kreće senatom 50-50 u kojem umereni demokratski poslanici poput Džoa Mančina iz Zapadne Virdžinije i Kristen Sinema iz Arizone igraju veliku ulogu.
Predlog infrastrukture zasigurno će izazvati oluju kritika republikanaca, a možda i nekih umerenih demokrata, koji su zabrinuti zbog preteranog nivoa vladine potrošnje.
Mančin je prošle nedelje rekao da će blokirati račun za infrastrukturu ako planirana multitrilionska mera ne dobije podršku nijednog republikanca, ali je ukazao da je otvoren za povećanje poreza da bi platio račun. U suprotnom, rekao je, naglo rastući dug nacije mogao bi da pokrene „strahovitu duboku recesiju koja bi mogla dovesti do depresije ako ne budemo pažljivi“.
Zakon bi bio dodatak planu pomoći od 1,9 biliona dolara koji kongresne demokrate žele da usvoje do sredine marta, kao i gotovo 4 triliona dolara podsticajnih mera pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
Deficit SAD iznosio je rekordnih 3,1 bilion dolara za fiskalnu godinu 2020, a državni dug više od 28 triliona dolara.
Kurir.rs/Fox
NE PROPUSTITE
