Nazvali su ga "britanskim" i odmah ga obavestili da se širi brže i lakše. Rasprave o tome da li je smrtonosniji nastavljaju se. Posle Britanaca, slede Južnoafrički, Njujorški Češki, Brazilski i ko zna koju još. Neki od njih, posebno južnoafrički, zaslužni su za "ovlašćenja" da zaobiđu čak i imunitet stvoren vakcinom, ali ni to nije zvanično potvrđeno.
I dok očekujemo još novih sojeva, pitanje je postoji li objašnjenje kako su nastali i zašto su se počeli pojavljivati gotovo godinu dana nakon početka pandemije. Stručnjaci kažu da imaju odgovor:
"Pretpostavljamo da je virus zarazio nekoga sa slabim imunitetom. Zatim se nastanio u svom telu i mesecima se prilagođavao raznim uslovima pre nego što je zarazio drugu osobu ", rekla je virolog Ravindra Gupta sa Univerziteta u Kembridžu za Njujork Tajms.
Ako se ovo pokaže tačnim, moglo bi doći do promena u programima vakcinacije u zemljama koje još uvek nisu započele imunizaciju stanovništva ili su vakcinisale vrlo malo ljudi.
"To znači da bi apsolutni prioritet za vakcinaciju trebalo da budu ljudi slabijeg imuniteta, poput pacijenata sa rakom, bez obzira na njihovu starost. Što ih pre zaštitimo, manji je rizik da će se njihova tela pretvoriti u inkubatore za nove sojeve ", rekao je dr Adam Lauring, virolog sa Univerziteta u Mičigenu.
Lauring dodaje da bi mogao nastati jedan problem jer ljudi sa slabim imunitetom često ne razviju snažan imunološki odgovor na virus:
"To znači da bi se moglo dogoditi da vakcine sa njima rade slabije. Takvim ljudima treba dati koktel monoklonskih antitela koja se koriste za lečenje raka ako vakcine ne deluju. "
Kao i drugi virusi, i koronavirus mutira kada se množi. Međutim, to su uglavnom beznačajne mutacije, jer kod većine ljudi period infekcije traje oko nedelju dana, što nije dovoljno da virus razvije više od jedne mutacije "vredne pažnje". Ali tokom perioda meseci ili godina, virus može da kombinuje ove "vredne mutacije" i na taj način poveća svoju sposobnost da zaobiđe imunološki odgovor našeg tela, bilo da je stvoren bolešću ili vakcinacijom.
Ovaj period od nekoliko meseci ili godina kod ljudi sa slabim imunitetom može trajati mnogo kraće, što znači da virus može brže da poveže "vredne mutacije". Brojne studije su pokazale da kod takvih ljudi virus može ostati u telu i do osam meseci, što otvara velike mogućnosti za evoluciju.
Naučnici smatraju da je veoma važno smanjiti broj zaraženih kako bi se smanjila mogućnost zaraze imunokompromitovanih ljudi i na taj način zaustavilo stvaranje novih mutacija. Ono oko čega se stručnjaci ne slažu jeste da li neko ko je stariji od 65 godina treba da se stavi na imunompromitovani spisak ili treba dati prednost samo onima sa hroničnim bolestima, kao i onima čije telo ne proizvodi dovoljno antitela.
"Iz vakcinacije smo saznali da su antitela sve. Veoma je važno pripaziti na ljude sa slabim imunitetom. Ne bismo ih trebali žigosati jer su možda ‘krivi’ za stvaranje mutacija. Vakcinišemo što veći broj ljudi, držimo se na distanci, nosimo maske ... Sve što možemo učiniti da zaustavimo virus je i dalje izuzetno važno ", kaže dr Paul Duprek iz Centra za istraživanje vakcina na Univerzitetu u Pitsburgu.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
