Procenjuje se da onih 2.000 ljudi koji nisu uspeli da pobegnu, nije preplavila lava, već su ih ugušili gasovi i pepeo, a tek kasnije su prekriveni vulkanskim materijalom, čime je trag njihove fizičke prisutnosti ostao sačuvan i vekovima kasnije.
Studija istraživača s Odeljenja za nauku o zemlji i geookolinu Univerziteta u Bariju, u saradnji s Nacionalnim institutom za geofiziku i vulkanologiju (INGV) i Britanskim geološkim zavodom u Edinburgu, otkrila je trajanje tzv. piroklastičnog toka, gustog, brzog toka krutih komada lave, vulkanskog pepela i vrućih gasova koji su se sručili na drevni rimski grad nekoliko minuta nakon erupcije vulkana.
Smrtonosni oblak bio temperature od preko 100 stepeni, a sastojao se od ugljen dioksida, hlorida, čestica užarenog pepela i vulkanskog stakla', rekao je Roberto Isaija, viši istraživač Vezuvske opservatorije pri INGV-u.
Studija potvrđuje da stanovnici nisu mogli da pobegnu, a većina umrlih ugušila se u svojim domovima u krevetima ili na ulicama i trgovima grada. Isaijin model procenjuje da su gasovi, pepeo i vulkanske čestice zahvatile grad za 10 do 20 minuta.
"Verovatno je da su desetine umrle zbog kiše kamenih čestica koja je pala na Pompeju nakon erupcije, ali većina ih je umrla od gušenja', rekao je Isaija dodajući da je piroklastični tok stigao do Pompeje nekoliko minuta nakon eksplozije.
"Tih 15 minuta unutar paklenog oblaka sigurno je trajalo beskrajno puno. Stanovnici nisu mogli da zamisle šta se događa. Stanovnici Pompeje su živeli s potresima, ali ne i s erupcijama, pa ih je iznenadio taj užareni oblak pepela", kazao je.
Istraživanje INGV opisalo je piroklastične tokove kao 'najrazorniji element' eksplozivnih erupcija. "Uporedive su s lavinama, a generišu se urušavanjem eruptivnog stupa. Nastali vulkanski pepeo silazi niz padine vulkana brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat, pri visokim temperaturama i uz visoku koncentraciju raznih čestica", dodaje.
Danas su ruševine Pompeje drugo najposećenije italijansko arheološko nalazište, nakon Koloseuma u Rimu, a godišnje privuče nekoliko miliona turista.
"Vrlo je važno da može da se rekonstruiše ono što se dogodilo tokom prošlih erupcija Vezuva, polazeći od geološkog zapisa, kako bismo ušli u trag karakteristikama piroklastičnih strujanja i njihovom uticaju na stanovništvo', rekao je profesor Pjerfrančesko Delino sa Univerziteta u Bariju.
Kurir.rs/Guardian/RT
NE PROPUSTITE
