Ovo je prava istina o kašnjenju u dobijanju vakcina i vakcinaciji stanovništva država članica EU, dobro skrivenih iza klauzula o poslovnoj tajni u zaključenim ugovorima. Izjave Fajzera i AstraZeneke o navodnim problemima u proizvodnim procesima samo su loš izgovor za usporavanje proizvodnje i distribucije motivisani očekivanim većim profitom.
Odmah po preuzimanju predsedničke funkcije, predsednik Bajden počeo je da shvata šta je najavio u borbi za mandat i kao svoj prvi zadatak javno proglasio rat protiv pandemije koronavirusa na američkom tlu.
A kada Amerika zarati, industrija trlja ruke. Ovoga puta, farmaceutski giganti se spremaju da isporuče ogromne količine potrebnog oružja u obliku vakcina Sjedinjenim Državama za novi američki rat, koji je pokrenula administracija Bajdena, i, sasvim predvidljivo, po višim cenama od onih dogovorenih sa EU.
Vašington lansira paket oporavka i pomoći privredi vredan nevjerovatnih 1,9 biliona dolara, od čega je dodatnih 400 milijardi dolara za borbu protiv pandemije koronavirusa, uključujući sredstva za nastavak nabavke vakcina i vakcinacije stanovništva. Strateški dokument o ratu protiv koronavirusa objavljen je 21. januara. Na skoro 200 stranica konkretnih podataka, bez nepotrebnog brbljanja i filozofiranja na koje smo navikli, on izričito navodi sve ono što američka vlada namerava da učini. Planirana dinamika vakcinacije je 100 miliona građana za sto dana.
Kolika je investicija ilustruje činjenica da su američki vojni budžeti u poslednjih nekoliko godina, kao najviši na svetu, dostigli iznos od približno 600 milijardi dolara. Plan je takođe najavio mogućnost da, ako je potrebno, američka vlada primeni propise koji se odnose na proizvodnju oružja i drugog strateškog ratnog materijala u ratu (Zakon o odbrambenoj proizvodnji) na proizvodnju vakcina protiv Covid-19. To bi automatski blokiralo količine vakcina proizvedenih na američkoj teritoriji za izvoz i učinilo ih dostupnim Vašingtonu. Ali takvi potezi teško da će biti potrebni ili ograničeni na pojedinačne komponente potrebne za izradu vakcine, poput lipidnih nanočestica potrebnih za izradu svih mRNK vakcina, što uključuje Fajzer i Modernu, jer je novac koji američke vlasti imaju na raspolaganju ogroman i cilj može se postići pregovaranjem o ceni. Paralelno sa pripremama za snabdevanje američkog rata protiv koronavirusa od strane farmaceutske kompanije, proizvođači vakcina održavaju dinamiku snabdevanja Ujedinjenog Kraljevstva.
Isporuka vakcina članicama Evropske unije na osnovu zajedničkog ugovaranja preko institucija EU u vreme zaključenja ovog teksta je u potpunosti obustavljena i vakcinacija se ne vrši.
Američki predsednik Bajden tako je zadao veći geopolitički udarac Evropskoj uniji svojim ratom protiv koronavirusa za samo tri dana mandata od Trampa svojom žestokom retorikom i mlakim trgovinskim ratom za celo predsedništvo. Sasvim je sigurno da je pojava novog velikog američkog klijenta i predviđanje novih velikih narudžbi Vašingtona po nesumnjivo višim cenama od onih sa EU razlog za kašnjenje u proizvodnji i distribuciji vakcina od strane farmaceutskih giganta.
Nesumnjivo je da je Evropska unija, oslanjajući se na zajednički nastup svih članica, verujući u njenu geopolitičku i geoekonomsku težinu i transatlantsku solidarnost sa američkim i britanskim partnerima, pretrpela težak geopolitički poraz. Ravno je onome što je doživela nakon prve pojave koronavirusa, kada su se članice Evropske unije zatvorile u sebe, zaključale granice i zabranile izvoz medicinske opreme drugim članicama Evropske unije. Čak i nakon ovog poraza, države članice su bile prinuđene da deluju samostalno, pa je Mađarska nabavila rusku vakcinu Sputnjik V i pregovarala o kupovini kineske vakcine, a mnoge političke snage u okviru vodeće nemačke članice zahtevale su sličnu intervenciju nemačke države. Nervoza u političkim strukturama Evropske unije i vodećih zemalja dostigla je takav nivo da je poslovično hladnokrvna nemačka kancelarka Angela Merkel počela da diže glas protiv svojih političkih saradnika.
Nije ni čudo, jer je EU praktično u istoj situaciji kao i afričke zemlje u trenutku kada vakcina postaje resurs od ekonomskog značaja - gotovo jednak nafti i gasu. EU je u težoj situaciji od američkih i britanskih partnera, ali i Rusije, Kine, Indije i Japana, koji su u velikoj geopolitičkoj borbi za kontrolu vakcine.Evropski odgovor tek dolazi, a zvaničnici EU kažu da vrlo dobro znaju šta se događa. Tako predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel navodi da će EU svim pravnim sredstvima kojima raspolaže primorati poljoprivredne kompanije da isporučuju naručene i plaćene količine vakcina u skladu sa zaključenim ugovorima. Dodao je da je neophodno utvrditi tačne razloge kašnjenja, što upućuje na zaključak da administracija EU ne veruje ni objašnjenjima farmaceutskih kompanija. Fajzer odlaže isporuku pravde zbog potrebe proširenja proizvodnih kapaciteta, a AstraZeneka, britansko-švedska kompanija koja treba da isporuči 300 miliona doza po ugovoru koji je potpisala sa EU u avgustu i za koji je unapred platila 298 miliona funti - navodni tehnički problemi u procesu proizvodnje.
Stefan Bancel, izvršni direktor američke farmaceutske kompanije Moderna, koja je ubrzo nakon Fajzera dobila evropsko odobrenje za svoju vakcinu, tvrdi da se „EU previše oslanjala na vakcine iz sopstvenih laboratorija“ očigledno želeći da kaže da je Evropska unija trebala da naruči više od njegove kompanije. Postavlja se i pitanje kvaliteta pregovora koje su zvaničnici EU vodili za sve članice, jer postaje verovatno da zaključeni sporazumi pravno ne štite interese EU i njenih članica, tim pre što sporazumi nemaju izričite odredbe o rokovima i ugovorne kazne. Ali zato farmaceutske kompanije koriste odredbe o poslovnoj tajni koje su ugurane u ugovore, a koji očigledno idu na štetu Evropske unije, a u korist druge strane. Međutim, zaustavljena je distribucija i vakcinacija stanovništva u državama članicama Evropske unije.
Hans-Verner Sinn, profesor ekonomije na Univerzitetu u Minhenu, član Savetodavnog saveta nemačkog Ministarstva ekonomije i bivši predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (IFO), takođe ističe da Evropska unija pretrpeo je težak geopolitički udarac. U autorskom članku od 18. januara 2021. godine za „Project Sindicate“, on sugeriše da nije bilo potrebe za zajedničkim ugovorom o nabavci vakcina preko administracije EU i da je to razlog za probleme.
Sinn kaže: „Sa praznim objektima za vakcinaciju i prenatrpanim odeljenjima za lečenje Covida-19, Evropska unija ubire blagodati onoga što je posejala prošlog leta kada je odlučila da ovlasti Evropsku komisiju da naručuje vakcine. Nije bilo normativne osnove niti bilo kakvog ekonomskog opravdanja za centralno planiranje i izvođenje ovog posla .... EU nije kriva za protekcionizam (koji očigledno deluje - op. Cit.), Već za vlastitu institucionalnu nefleksibilnost. Polako uvođenje vakcinacije u mnogim evropskim zemljama rezultat je neuspeha EU da koordinira interese različitih država članica. Dok su se neke zemlje zalagale za nabavku mRNK vakcine BioNTech (nemačka kompanija koja vakcinu proizvodi u saradnji sa Fajzerom), druge su bile skeptične prema novoj tehnologiji zasnovanoj na genima, a treće jednostavno nisu prepoznale hitnost situacije, pretpostavljajući najgora pandemija je završena. Sinn dalje ukazuje na nedostatak zajedničkih interesa u Evropi: „Budite sigurni da je međuevropsko rivalstvo između nacionalnih proizvođača vakcina moglo doprineti nespremnosti EU da naruči više nemačkih vakcina prošlog leta, kao što su to učinile Amerika i druge zemlje . "Hans-Verner Sinn dole. Članak opisuje situaciju u kojoj se nalazi Evropska unija:„ Bez obzira na razlog, ozbiljno kašnjenje u isporuci vakcina u Evropi sada je činjenica. Dok su SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada pokušali da obezbede ogromne količine vakcina protiv Fajzer / BioNTech prošlog jula i avgusta, EU je u početku naručivala samo od Sanofija i AstraZeneke, a obe su naknadno prepoznale probleme u kliničkim ispitivanjima. Tek u novembru - kada su novinari počeli da postavljaju pitanja - EU je postigla prvi sporazum o nabavci serije BioNTech vakcina. Nakon toga u decembru i početkom januara usledila su nova naređenja, uključujući Modern. Zbog kašnjenja sa porudžbinama, isporuke kasne. Konačno, proizvođači se ponašaju po principu ko je prvi - prvi će biti uslužen, jer im takođe treba vremena za izgradnju novih proizvodnih pogona. Kao rezultat, evropski mediji su prepuni tužnih slika praznih centara za vakcinaciju bez zaliha, kao i snimaka prenatrpanih jedinica za intenzivnu negu. Prestrašenu evropsku javnost obuzeo je osećaj užasa. Ovom dinamikom EU neće imati priliku da sustigne Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Izrael i druge zemlje koje vode u vakcinaciji do ovog leta “.
Sin zaključuje: „Da je EU rizikovala da kupi dovoljno doza da pokrije dve trećine od svakog od šest proizvođača sa kojima je pregovarao, potrošila bi samo 29 milijardi evra (35 milijardi dolara). Poređenja radi, ovo je iznos prihoda koji je ekonomija EU izgubila tokom samo 10 dana krize Covida-19. A s obzirom na to da su se dve ili više vakcina sada pokazale vrlo efikasnim, EU bi na kraju imala višak visokokvalitetnih doza koje bi mogle donirati oko 300 miliona ljudi u zemljama u razvoju širom sveta ...... Ova epizoda jasno ukazuje da EU Države članice su pogrešno postupale poverivši Evropskoj komisiji zajedničku kupovinu vakcine prošlog leta ....... Da su vlade država članica mogle da kupuju vakcine nezavisno i u direktnoj konkurenciji sa drugim zemljama širom sveta, možda bi morale da plate malo veću cenu, ali narudžbe bi bile ugovorene mnogo ranije i ne bi propustili brod. Konačno, jasno je da je centralno planiranje i lobiranje etabliranih proizvođača izazvalo evropski kolaps u nabavci i distribuciji vakcina. Evropljani će sada morati da žive sa posledicama tragedije koje su mogle biti izbegnute “.
Jednostavno rečeno, drugi glavni igrači na svetskoj sceni su ili razvili sopstvene vakcine ili ponudili više cene proizvođačima čvrstim ugovorima mnogo ranije nego što je to učinila Evropska unija.
Da je tome tako, ukazuju i događaji od sredine decembra prošle godine, kada je belgijska državna sekretarka za budžet Eva De Bieker na svom Tviter nalogu objavila cene po kojima je Evropska unija ugovorila kupovinu vakcine protiv koronavirusa. Cenovnik je ubrzo uklonjen sa Tvitera, ali javnost je saznala da je Evropska unija ponudila daleko niže cene od SAD-a. Prema objavljenom cenovniku Fajzer / BioNTech, koji se koristi u SAD i Velikoj Britaniji, Evropska unija je ugovorila 12 evra ili 14,70 dolara po dozi, što cenu po vakcinisanoj osobi čini 24 evra jer bi svaka osoba trebalo da dobije dve doze . To je znatno niže od cene koju plaća američka vlada, koja iznosi 19,50 dolara po dozi. Američki mediji su odmah po objavljivanju ukazali na tu razliku na štetu Sjedinjenih Država, pa je 18. decembra 2020. Njujork Tajms objavio članak pod naslovom „Evropski zvaničnik otkriva tajnu: SAD više plaćaju vakcine protiv koronavirusa“ u kojem ističe proročku rečenicu: „Sada kada je to postala javna činjenica, neslaganja u cenama mogu uticati na pregovore o budućim serijama vakcina.“. Nakon što je predsednik Bajden preuzeo vlast i malo dete, postalo je jasno da će za njegov objavljeni rat protiv koronavirusa u Sjedinjenim Državama biti potrebne ogromne količine vakcina i da će za njih platiti svaku cenu. Farmaceutske kompanije, proizvođači vakcina koje posluju kao preduzeća sa slobodnog tržišta i moraju da zarađuju, nisu imale drugog izbora nego da se pripreme za velike američke kupovine koje su već plaćene po višoj ceni od dogovorenih evropskih isporuka. Logična procedura bila je blefiranje zastoja u proizvodnji i osiguravanje zaliha za američki talas narudžbi.
Da evropski zvaničnici imaju dovoljan konsenzus i osećaj za geopolitičke procene mogli su i trebali predvideti šta će se dalje dešavati, a uz relativno malo dodatnih finansijskih ulaganja, kako ističe Han-Verner Sinn, intervenisati u pregovaračkom procesu i tako zaštititi Evropsku uniju od težak udarac.nanesen joj je. Koliko je uopšte potrebno mudrosti da se predvidi da će u današnjem svetu potpisi na papiru vredeti bilo šta i da prioritet u nabavci vakcina neće imati one zemlje koje prvo ponude veću cenu? Evropska unija, sa svojim članicama i svojim institucijama, konačno bi trebalo da odraste i prilagodi se stvarnosti međunarodnih odnosa. Naravno, ako razlozi neuspeha ne stoje u pozadini neuspeha, a razlozi neuspeha su mnogo bliži granicama zločina nego što evropska javnost može i da zamisli. Ko je evropski zvaničnik i ko radi posao za evropske institucije, ne bi bilo čudo da se jednom pokaže da iza svega stoji čista i arogantna korupcija, a ne političke gluposti kao što se sada čini.
Kurir.rs/Geopolitika.news
NE PROPUSTITE
