Suparništvo između Kine i koalicije zapadnih zemalja, predvođene Sjedinjenim Državama, verovatno će se intenzivirati i biće podstaknuto smenama vojne moći, demografskim prilikama, tehnologijom i "učvršćivanjem podela u pogledu modela upravljanja", ističe se u izveštaju "Globalni trendovi 2040" koji je izdao američki Naconalni obaveštajni savet (NIC).
Regionalne sile i nedržavni akteri mogli bi da imaju veći uticaj, a verovatne posledice toga su "nestabilnija geopolitička sredina više sklona konfliktu" i oslabljena međunarodna saradnja, ocenjuje se u izveštaju.
Izveštaj vodećih američkih obaveštajnih analitičara, koji se objavljuje svake četiri godine, procenjuje političke, ekonomske, društvene i druge trendove koji će verovatno oblikovati nacionalnu bezbednost narednih 20 godina.
"Naša namera je da pomognemo onima koji utvrđuju politiku i građanima da se pripreme za niz mogućih budućnosti", napisali su autori, navodeći da ne iznose specifična predviđanja i da su u izveštaju obuhvatili mišljenje različitih grupa - od američkih studenata do afričkih aktivista za građanska prava.
Izazovi kao što su klimatske promene, bolesti, finansijske krize i tehnološki poremećaji "verovatno će se pojavljivati češće i intenzivnije u gotovo svim regionima i zemljama" što će dovesti do "rasprostranjenog preopterećenja država i društava kao i šokova koji bi mogli da budu katastrofalni", upozorava se u izveštaju.
Dodaje se da pandemija koronavirusa, koja je odnela više od 3 miliona života, predstavlja najveći "globalni poremećaj" od Drugog svetskog rata, sa posledicama koje će trajati godinama.
Kovid 19, kako se navodi, je pokazao - a ponekad i produbio - razlike u zdravstvemoj zaštiti, doveo do rasta nacionalnih dugova, ubrzao nacionalizam i političke podele, produbio nejednakost, podstakao nepoverenju u vlade i naglasio nesupeh međunarodne saradnje.
"Postoje određeni trendovi, koje smo utvrdili, koji se po svemu sudeći ubrzavaju ili osnažuju zbog pandemije", rekao je neimenovani zvaničnik NIC-a, a prenosi agencija Rojters.
U izveštaju se iznose pet scenarija o tome kako bi svet mogao da izgleda 2040. godine.
U najoptimističnijem - "renesansa demokratija" - demokratske vlade bi se pokazale "sposobnijim da podstiču naučna istraživanja i tehnološke inovacije, ubrzavajući ekonomski procvat" što bi im omogućilo da se suoče sa domaćim problemima i da se suprostave međunarodnim rivalima.
U najpesimističnijem scenariju - "tragedija i mobilizacija" - iznosi se pretpostavka kako bi Kovid 19 i globalno zagrejavanje mogli da opustoše globalne zalihe hrane, što bi dovelo do nemira u Filadelfiji u kojima bi poginule "hiljade ljudi".
Kurir.rs/Glas Amerika
NE PROPUSTITE
