Vlada sada očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 procenta ove godine umesto 3,0 odsto, koliko je predviđala u decembru, a za 2022. prognozira privrednu ekspanziju od 3,8 odsto u odnosu na prvobitno projektovanih 3,7 odsto, prenosi Rojters.
"Cenimo da ćemo se do kraja ove godine vratiti na nivo BDP-a koji smo imali pre krize," rekla je novinarima ministarka finansija Magdalena Anderson.
Na ovim prognozama zasniva se predlog budžeta koji će biti objavljen u četvrtak.
Švedska ekonomija je pala prošle godine 2,8 odsto, mnogo manje od preliminarnih procena datih tokom proleća na početku epidemije koje su se kretale do dvocifrenih vrednosti, i prošla je mnogo bolje nego veći deo drugih zemalja Evrope.
Bolje projekcije rasta Švedske za tekuću godinu u skladu su sa svetlijim izgledima globalne ekonomije. MMF je prošle nedelje revidirao naviše prognozu rasta svetskog BDP-a na 6,0 posto za 2021. godinu sa 5,5 procenata, povećavši blago i izglede za sledeću godinu.
Švedski pristup
Švedska tokom pandemije nije uvela stroge mere zatvaranja koje su ugušile veliki deo globalne privrede. Za razliku od ostatka sveta koji se zatvarao i uvodio razna ograničenja, u Švedskoj je manje-više sve bilo otvoreno.
Osim toga, zabeležila je 2020. niže povećanje stope umrlih od većine evropskih zemalja, pokazuje analiza službenih podataka.
Ljudima je predloženo da smanje putovanja i rade od kuće, ali je sve ostalo na nivou preporuka. Maske su bile retka pojava. Druženja nisu zabranjivana, kao ni žurke.
Takav odgovor na pandemiju oblikovao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel. On tvrdi da bi se mnoge države ponašale poput Švedske kada bi timove za odgovor na pandemiju činili naučnici, a ne političari.
Dok se deo sveta zgražavao nad njegovim metodama, u Švedskoj je uživao veliku popularnost jer su ga ljudi doživljavali kao razumnog, racionalnog i mirnog stručnjaka.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
