U odvojenim sastancima sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, američki državni sekretar Entoni Blinken i šef NATO-a Jens Stoltenberg izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog Rusije koja je rasporedila vojsku u blizini ukrajinske granice, što je, kako su ocenili, najmasovnije gomilanje ruskih trupa nakon aneksije Krima 2014. godine.
Blinken je optužio Rusiju da je preduzela "vrlo provokativne" akcije koje su uznemirile Ukrajinu i Zapad.
Stoltenberg je gomilanje vojnika ocenio kao neopravdano, neobjašnjivo i duboko zabrinjavajuće.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da je Kijev pozdravio podršku i pozvao zapadne zemlje da jasno stave do znanja Moskvi da će platiti cenu za svoju "agresiju".
"SAD čvrsto stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Blinken Kulebi.
Kuleba je odgovorio da je Ukrajina zahvalna na podršci SAD i NATO alijanse kojoj Kijev želi da se pridruži zbog žestokih ruskih prigovora.
Zašto Rusija ratuje sa Ukrajinom?
Od propasti komunizma 1991. godine, ruske snage su intervenisale u više sukoba na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, uključujući Čečeniju i druge delove Kavkaza.
U aprilu 2014. godine, po pripajanju Krima, proruski separatisti zauzeli su veće delove regiona Donjeck i Luhansk. Pre toga, višemesečne pro-zapadne demonstracije u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, proterale su proruskog predsednika Viktora Janukoviča, objašnjava BBC.
U ovo regionu poznatom kao Donbav, stanovništvo mahom govori ruski i mnogi stanovnici imaju ruske pasoše. Putin je rekao da će Rusija braniti svoje državljane u inostranstvu ako budu ugroženi.
Zašto Rusija sada preti Ukrajini?
Rusko-ukrajinski analitičari Pavel Flegengauer i Džejms Šer navode nekoliko faktora koji su doveli do tenzija.
U februaru, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je uveo sankcije Viktoru Medvedčuku, moćnom ukrajinskom oligarhu i Putinovom prijatelju. Ukrajina je takođe zabranila trad trima proruskim TV stanicama.
Mirovni sporazum u Minsku, dogovoren 2015. godine, daleko je od ispunjenog, piše BBC i kao primer navodi da u separatističkom regionu još uvek nije dogovoreno organizovanje izbora koje će nadgledati nezavisni posmatrači.
U ranijim sukobima u "bliskom inostranstvu", Rusija je slala svoje trupe pod izgovorom da je reč o "mirotvorcima". To se dogodilo u Moldaviji i Južnoj Osetiji. Džejms Šer smatra da bi to sada moglo da se dogodi i u Ukrajini i tada bi situacija bila "zamrznuta" u korist Moskve.
Neki spekulišu da Putin takođe želi da testira američkog predsednika Džoa Bajdena koji je zauzeo čvršći stav prema Rusiji od svog prethodnika, Donalda Trampa.
Putina u septembru čekaju parlamentarni izbori a suočen je i sa sve masovnijom podrškom opozicionaru Alekseju Navaljnom. Zbog toga bi "odbrana" Rusa u Ukrajini mogla da se dopadne mnogim biračima, navodi BBC i dodaje da bi na taj način i Navaljni bio marginalizovan.
Rusko-ukrajinski odnosi su sasvim sigurno zatehnuti, ali dve zemlje nisu u ratu. Sporadičnih sukoba u Donbasu je bilo.
Rusko slanje GRU specijalnih snaga, sajber oružja i propagande u ovom i drugim sukobima je poznato kao "hibridno ratovanje" - što znači da nije ni pravi rat a ni zamrznuti konflikt, navodi britanski servis. U specijalnom izveštaju američkog Kongresa prošle godine, posebna pažnja posvećena je ulozi GRU.
Veći sukob u ovoj oblasti zabeležen je 2014. godine da bi 2015. bilo potpisano primirje i od tada je u nekoliko navrata bilo razmene zatvorenika.
Više od 13.000 ljudi je stradalo u sukobu. Ukrajina navodi da je ove godine 26 njihovih vojnika stradalo u Donbasu, u poređenju sa 50 koliko ih je registrovano 2020. Separatisti kažu da je više od 20 njihovih članova poginulo ove godine.
Kurir.rs/Tanjug/BBC
NE PROPUSTITE
