Najnovije vesti

VELIKA PANIKA U EU Izveštaj stručnjaka jasan: Od ove posledice korone privreda se možda neće oporaviti! (VIDEO)
Foto: Shutterstock, Profimedia

počelo je

VELIKA PANIKA U EU Izveštaj stručnjaka jasan: Od ove posledice korone privreda se možda neće oporaviti! (VIDEO)

Planeta

Stotine milijardi evra potrošeno je na mere podrške kako bi se pomoglo kompanijama širom kontinenta da ostanu u životu, čime je ograničen broj bankrota tokom protekle godine.

Tokom trećeg kvartala 2020. (od jula do septembra), bankroti su opali za skoro petinu u poređenju sa 12 meseci ranije. Ali istraživanje Banke Amerike zazvonilo je na alarme, a analitičari upozoravaju da bi broj kompanija širom Nemačke, Francuske, Španije i Italije mogao da padne i do tri procenta pre kraja 2022. godine dok se bore za opstanak.

Modeliranje izveštaja koristi Eurostatove podatke o poslovnoj populaciji za 2018. godinu, a procenjuje se da bi 76.000 firmi moglo propasti u Španiji, kao i 59.000 u Francuskoj, 57.000 u Italiji i 27.000 u Nemačkoj.

Ove zemlje predstavljaju četiri najveće ekonomije u EU, čija ukupna vrednost košta oko 7,2 biliona funti.

Alesandro Infelise Žou i Ruben Segura-Kajuela, koji su zajedno napisali izveštaj, upozorili su: "Prijavljeni bankroti za sada mogu ostati "duhovi ", ali dugoročna ekonomska šteta može nas čekati odmah iza ugla.

"Dugoročnija šteta za nemačka preduzeća deluje relativno sputano, dok Španija izgleda u mnogo većoj nevolji.

"Veoma smo zabrinuti da bi bankroti" duhova "mogli da prerastu u ozbiljan problem.

"Nepotpuni ekonomski oporavak među zemljama savršen je sastojak trajnog jaza u poslovnoj populaciji, sa važnim implikacijama na zapošljavanje i ekonomsku dinamiku u srednjoročnom i dugoročnom periodu."

Španska ekonomija izgleda posebno ranjiva jer je u velikoj meri zavisna od turizma, koji je tokom protekle godine pretrpeo ogromnu štetu tokom pandemije.

U februaru bi centralna banka te zemlje mogla da propadne više od dve trećine hotelskih, restoranskih i rekreativnih firmi ukoliko ne dođe do brzog povratka turista na popularnu destinaciju za odmor.

Firme širom Evrope podržane su kombinacijom garancija za zajam, moratorijuma na administracije i podrške za plate radnika, ali izveštaj upozorava da podrška neće trajati još dugo.

"Prelazne mere podrške imale su presudnu ulogu u zadržavanju prijavljenih nesolventnosti, ali svaki prerani preokret politike verovatno će na značajan način produbiti dugoročno ožiljavanje privrede", kaže se u istraživanju.

Ovo je najnovije upozorenje nakon što je Evropska centralna banka postavila zvona na uzbunu kada predviđaju da bi "značajan broj firmi mogao biti prisiljen da podnese zahtev za bankrot ako se prerano ukinu mere ili pooštre uslovi bankarskog kreditiranja”.

U martu je centralna banka ubrzala kupovinu u okviru svog programa podsticaja u iznosu od 1,85 biliona evra za podršku finansijskom oporavku.

Ali iznenadni treći talas korone, koji je brzo prohujao Evropom, video je kako su snage Francuske i Nemačke pooštrile stroga ograničenja zaključavanja.

Evropska vlada će biti izložena daljem rastućem pritisku 2023. godine, predviđajući da će EU ponovo uvesti pravila koja ograničavaju dugove na 60 procenata BDP-a.

Ekonomista Okford Economiksa Nikola Nobil upozorio je: "Neophodno je preispitivanje fiskalnih pravila, jer bi primena sadašnjeg fiskalnog okvira na budući mnogo drugačiji ekonomski pejzaž vrlo verovatno rezultirala dugotrajnim greškama u politici.

Iako se 2023. godina čini dalekom, neizvesnost u vezi sa fiskalnim okvirom i pojedinačnim odgovorima koje preduzimaju nacionalne vlade mogla bi dovesti do oporavka nakon korone i povećati divergenciju među ekonomijama evrozone."

Kurir.rs/Express.co.uk

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...