Pad nataliteta i brzo starenje u najmnogoljudnijoj zemlji na planeti mogli bi se odraziti na napredak kineske ekonomije ali i povećati pritisak na Peking da relaksira politiku kontrole radjanja i brže pomeri starosnu granicu za odlazak u penziju, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Kina se sprema da prijavi pad broja stanovnika - prvi u poslednjih pet decenija - posle popisa čije je objavljivanje prolongirano zbog osetljivosti pitanja i usaglašavanja vladinih odeljenja o mogućim implikacijama, navodi list Fajnenšel tajms (The Financial Times) pozivajući se na izvore.
Smanjenje stanovništva u Kini nije zabeleženo od perioda velike gladi krajem 50-tih godina prošlog veka izazvane katastrofalnom ekonomskom politikom Mao Cedunga, koja je dovela do smrti desetina miliona ljudi.
Trenutni pad broja stanovnika, ističe list, dolazi uprkos relaksaciji striktne politike planiranja porodice čiji je cilj da preokrene pad nataliteta najmnogoljudnije zemlje.
Očekuje se da će poslednji kineski popis, koji je završen u decembru ali koji tek treba da bude objavljen, prijaviti ukupan broj stanovnika zemlje na manje od 1,4 milijarde.
Vlada je trebalo da objavi rezultate popisa početkom aprila ali, ističe Fajnenšel tajms, kako je reč o osetljivom pitanju, pad broja stanovnika neće biti objavljen dok vladina odeljenja ne postignu konsenzus o podacima popisa kao i njegovim implikacijama.
Pad broja stanovnika mogao bi da, ocenjuje londonski list, bude veliki danak najvećoj azijskoj ekonomiji, što bi uticalo na sve - od potrošnje do brige o starijima.
Priznanje pada broja stanovnika moglo bi povećati pritisak na Peking da promeni politiku planiranja porodice i podstakne parove da imaju više dece, ukazuje Rojters, dodajući da poslednjih meseci kineski državni mediji sve češće navode da bi stanovništvo moglo da počne da se smanjuje u narednih nekoliko godina.
Kina je 2016. ukinula višedecenijsku politiku jednog deteta u nadi da će povećati broj beba, zamenivši tu meru politikom dva deteta. Tada je takođe postavila cilj da poveća svoje stanovništvo na oko 1,42 milijarde do 2020, sa 1,34 milijarde u 2010. Medjutim, naglašava Rojters, natalitet je nastavio da opada.
To je delimično i zbog toga što urbani parovi, posebno rođeni posle 1990, više cene nezavisnost i karijeru nego podizanje porodice. Rastući troškovi života u većim gradovima takođe su odvratili parove od podizanja više dece.
Pad nataliteta i povećanje starijeg društva dodaće pritisak na radno sposobno stanovništvo i pogodiće produktivnost, smatraju stručnjaci.
Nedavni radni dokument Narodne banke Kine, pokazuje da su kreatori politike sve zabrinutiji da bi uspon zemlje mogao da bude osujećen demografskim faktorima, piše časopis Forbs (The Forbes).
Centralna banka pozvala je Peking da ukloni ograničenja broja dece koju porodica može da ima i zalaže se za politiku koja ohrabruje troje i više dece po porodici.
Da Kina ubire gorak plod svojih ranijih pokušaja socijalnog inženjeringa, prema pisanju Forbsa, pokazuje i procena da će broj žena starosti od 25 do 39 godina verovatno pasti za 21 odsto između 2020. i 2030.
Manji broj ljudi znači manji rast potrošnje i veći pritisak na BDP zemlje, ukazuje Forbs, dodajući da manji broj radnika takođe znači manje sredstava za penzije, zdravstvo i druge socijalne usluge.
Narodna banka Kine procenjuje da će teret starenja dovesti do toga da će vladini penzioni rashodi skoro utrostručiti svoj udeo u BDP-u, pa je razumljiv strah mlađih radnika koji su primorani da snose troškove penzije i zdravstvene zaštite za sve veći broj starijih osoba.
Kina je u pokušaju da se pozabavi jednim od najurgentnijih pitanja u zemlji prošlog meseca saopštila da će "postepeno pomerati zakonsku starosnu granicu za odlazak u penziju" u narednih pet godina, piše Njujork tajms (The New York Times).
Kako brzo starenje kineske populacije znači smanjenje radne snage, u naročitoj opasnosti su državni penzioni fondovi.
List napominje da Kina ima neke od najnižih starosnih dobi za odlazak u penziju na svetu: 50 za radnice koja obavljaju zahtevnije fizičke poslove, 55 za radnice s boljim poslovima u kancelarijama i 60 za većinu muškaraca.
Ideja je, medjutim, duboko nepopularna. Vlada tek treba da objavi detalje svog plana, ali stariji radnici već su rekli da su prevareni u obećanim vremenskim okvirima, dok mladi ljudi brinu da će se konkurencija za radna mesta, koja su već žestoka, intenzivirati.
Kineska vlada odustala je od prethodnih napora da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju 2015. suočena s negodovanjem.
Ovog puta, izgleda da je rešeno da promeni standard koji je, dodaje list, postavljen sredinom prošlog veka kada se očekivalo da će prosečan građanin živeti samo do svojih ranih četrdesetih godina.
Medjutim, kako se zemlja brzo modernizovala, očekivani životni vek dostigao je skoro 77 godina, pokazuju podaci Svetske banke.
Uz pad nataliteta, očekuje se da će više od 300 miliona ljudi, odnosno oko petine stanovništva, do 2025. imati preko 60 godina. Rezultat je, ukazuje Njujork tajms, ono što stručnjaci nazivaju ozbiljnom pretnjom kontinuiranom ekonomskom rastu Kine.
Kina: Prirodni priraštaj porastao 2020. godine
Prirodni priraštaj Kine porastao je prošle godine, saopštila je danas tamošnja vlada kao reakciju na medijske navode da je broj stanovnika u Kini manji nego 2019. godine.
Državni zavod za statistiku je naveo da će tačan broj biti saopšten kasnije.
"Prema našim saznanjima, 2020. godine stanovništvo Kine je nastavilo da raste", saopštio je Zavod.
Fajnenšel tajms (Financial Times - ;FT) je ranije pisao da ;su ljudi upoznati sa popisom stanovništva 2020. u Kini rekli da se očekuje da će broj stanovnika prvi put opasti otkako je vladajuća Komunistička partija preuzela vlast 1949. godine.
Reakcija Zavoda za statistiku, ocenjuje AP, ;odražava političku osetljivost ovog pitanja.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
