"EU je bila previše naivna." Tako je poverenik za unutarnje tržište Teri Breton lapidarno objasnio temeljni problem Unije koja je do pre koju godinu Kinu smatrala "zemljom u razvoju".
Sve dok ta "zemlja u razvoju" nije naočigled EU počela da krade neprocenjivo tehnološko znanje, bilo stvarnim lopovlukom, bilo kupovinom firmi koje ga poseduju.
I zato je prošle srede Evropska komisija predstavila predlog uredbe kojom se nastoji rešiti problem kada strane kompanije iz trećih zemalja uz pomoć državnih subvencija preuzimaju firme u EU ili dobjaju poslove na javnim konkursima (ovo poslednje se odnosi na izgradnju Pelješkog mosta).
Iako se Narodna Republika Kina nigde direktno ne spominje, projekat je usmeren protiv Pekinga. Čiji je megafon na engleskom - "Global Times" odmah reagovao: "Predlog signalizira sve oštriji stav EU prema Kini, što bi moglo izazvati ekonomsku štetu tokom stagnacije širom Evrope". Peking reži, dakle ljut je, navodi Jutarnji list u svojoj analizi.
Ljutnja je bez sumnje porasla nakon što je u subotu tokom samita EU u Portu održan videosamit EU i Indije.
"Razgovarali smo o strateškom partnerstvu Indije i Evropske unije, novom početku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Takođe i o nizu drugih aktivnosti koje se odnose na klimatske promene, na sve moguće globalne izazove na kojima treba da sarađujemo sa Indijom, jednom od najvećih, najuticajnijih i najmnogoljudnijih zemalja sveta", rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.
Indija je ključni rival Kine u Aziji, jedina zemlja koja se sa njom može meriti po veličini i broju stanovnika.
SAD je zadao ozbiljan udarac Pekingu kad je početkom ove godine predsednik Džo Bajden održao videosamit Kvada, strateškog dijaloga u kojem su još Australija, Japan i - Indija.
Kina je opravdano zaključila kako je taj projekt usmeren protiv njenih strateških interesa - stavljanje svih zemalja Pacifika u podređen položaj. Peking krši sporazum o trgovini zanemarujući vapaje za "međunarodnim poretkom koji se temelji na međunarodnom pravu".
"Današnji susret je naglasio da delimo interese, principe i vrednosti demokratije, slobode, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, što podupire naše strateško partnerstvo" - EU i Indija ovim su navodom u subotu definisale suštinu odnosa.
"Dogovorili smo se, kao dve najveće demokratije, da EU i Indija imaju zajednički interes u stvaranju bezbednosti, prosperiteta i održivog razvoja u multipolarnom svetu", navedeno je u zajedničkom saopštenju.
Pritom će Brisel morati stalno da bude na oprezu jer indijski premijer Narendra Modi pokazuje ozbiljne znake skretanja prema autoritarizmu i hindu nacionalizmu.
EU namerava da zauzme poziciju globalnog lidera u zelenoj tranziciji i u taj projekt uključuje Indiju, a centralno mesto pripada "partnerstvu u povezivanju" ili nastavku pregovora o trgovinskim i investicionim odnosima.
O tome se razgovaralo još početkom veka, ali bez većeg uspeha. Kineska pretnja delovala je kao katalizator, što se vidi iz sledećeg: "Naše partnerstvo promovisaće transparentnu, održivu, uključivu, sveobuhvatnu povezanost zasnovanu na pravilima, koja se bazira na načelima socijalne, ekonomske, fiskalne, klimatske i ekološke održivosti i jednakim uslovima za ekonomske subjekte". Većina navedenog apostrofira se kao glavni problem u saradnji s Kinom.
Zaključak je da Evropska unija i Indija planiraju da prošire saradnju i na treće zemlje i regije, u Africi, Srednjoj Aziji i indo-pacifičkom području kako bi se "izgradila digitalna, energetska, transportna i povezanost ljudi sa ljudima". A to je konkurencija kineskom projektu "Jedan pojas, jedan put".
Kurir.rs/Jutarnju list
NE PROPUSTITE
