Vatikanske vesti su ispričale kako je, dok je epidemija malih boginja zahvatila centralnu Italiju krajem 1700-ih i početkom 1800-ih, papa Pio VII stao svom snagom iza kampanje vakcinacije.
Tekst zakona koji je 20. juna 1822. proglasio državni sekretar pape Pija, kardinal Erkole Konsalvi, opisao je novu vakcinu protiv malih boginja kao poklon "postavljen božanskim proviđenjem" kao znak Božje "očinske ljubavi da spasi svoju decu."
Ali u tekstu je zabeleženo da vakcinu nisu svi videli kao poklon i osuđivao je pojavu da je "duboko ukorenjena predrasuda kod nekih roditelja bila jača od ljubavi prema njihovom potomstvu".
"Zakon je precizirao da je za dobijanje subvencija, naknada ili premija bilo potrebno dostaviti "potvrdu koja pokazuje da je podnosilac zahteva, kao otac porodice, vakcinisan", navodi se u izveštaju Vatikanskih vesti 7. maja.
Odbijanje vakcine definisano je kao "prestupno ponašanje" koje se kažnjava gubitkom koristi.
Papa je osnovao komitete koji će nadgledati kampanju vakcinacije i vezao licenciranje lekara za njihovu spremnost da vakcinišu pacijente, navodi se u izveštaju.
Ali dve godine kasnije, papa Lav XII, koji je nasledio papu Pija 1823. godine, uklonio je obavezu vakcinacije.
A njegovi napori izvukli su pohvalu jednog od najpoznatijih pesnika Rima, Đuzepea Đoačina Belija, koji je napisao sonet u kojem se uzdižu vrline novog pape koji je svoj narod "oslobodio" izuma "slobodnih zidara" i vratio mogućnost da samo Bog bi odlučivao kada je vreme da neko umre.
Papa Grgur XVI, izabran 1831. godine, ponovo je pokrenuo kampanju vakcinacije i proširio je na sve zatvorenike. Papa Pije IX, poslednji od papa s privremenom moći, nastavio je kampanju i odredio novčanu nagradu od "dva paola" - 20 centi scudo-a - za one koji su se vratili osam dana nakon vakcinacije radi provere njegove efikasnosti, navodi se u izveštaju Vatikanskih vesti.
Kurir.rs/Boston Pilot
