Iako stručnjaci sugerišu da je stopa smrtnosti u drugom talasu slična prošlogodišnjem, podaci koje je indijska vlada jasno pokazala da je odnos mladih odraslih u starosnoj grupi od 30 do 40 godina koji umiru od ove bolesti veći od prvog talasa. To znači da ima više male dece koja gube roditelje, a neka su ostala potpuno sama jer im je cela uža porodica podlegla virusu.
Iako postoje izveštaji da su devojke od 14 godina seksualno eksploatisane u svojoj porodici tokom pandemije, postoje slučajevi i maloletnih devojčica koje su prinuđene da rade za vrlo niske plate.
U razgovoru sa diplomatom, Sonal Sing, osnivač nevladine organizacije Protsahan koja radi sa decom pogođenom traumom u Indiji, kaže da je poslednjih nekoliko meseci bilo veoma uznemirujuće.
„U indijskim četvrtima u Indiji, gde obično radimo, ima dece koja su očevi napustili nakon što su im majke umrle od COVID-a. Prisiljeni su na težak rad i vrlo su malo plaćeni. Oni nemaju mogućnost, jer vlada tek treba da dopre do takve dece uz bilo kakvu pomoć. Da bi se prehranili, a često i mlađa braća i sestre, oni moraju da rade ovaj posao “, kaže ona.
Sing dodaje da su dobili izveštaje o maloletnim devojčicama koje su njihovi očevi seksualno eksploatisali, a koje je pandemija ostavila bez posla. „Majke ovih maloletnih devojčica rade danju, a njihovi muževi bez posla ostaju sami sa tim devojčicama u siromašnim prostorijama tokom čitavog dana. Očevi su seksualno eksploatisali mnoge devojke sa kojima sam razgovarao, ali oni odbijaju da se jave i podnesu žalbu jer rezidentno zavise od svojih očeva i boje se da ostanu bez krova nad glavom".
U međuvremenu, u glavnom gradu Indije, Delhiju, gde vlada kaže da je svaka treća osoba zaražena virusom, mnoga deca mlađa od 14 godina izgubila su užu porodicu zbog COVID-19.
Anurag Kundu, koja je na čelu komisije indijske vlade za zaštitu prava deteta u glavnom gradu, kaže da su u poslednjih nekoliko dana dobili više od 30 SOS poruka o deci koja su izgubila sve u porodici i ostala sama.
U razgovoru sa diplomatom, Kundu je rekao da postoje slučajevi u kojima niko nije brinuo o takvoj deci. Iako je veći deo vremena jedan roditelj podlegao virusu, a drugi je ostao u bolnici, postoje slučajevi kada su deca samohranih majki postala siročad.
„Za sada smo identifikovali mnogo rođaka i komšija ove dece koji su preuzeli odgovornost za privremeno starateljstvo. Osiguravamo da ova deca dobiju dovoljnu negu tokom ovog vremena za koje smo zakazali periodične pozive sa pogođenom decom da bismo se raspitali o njihovom blagostanju “, kaže Kundu. Dodaje da treba da se izvrši kontrola ponašanja negovatelja jer je emocionalna situacija ove dece trenutno veoma osetljiva.
Volonter iz komisije za zaštitu prava deteta rekao je Diplomatu da je naišao na nekoliko dece koja su videla kako im roditelji umiru pred očima, hvatajući vazduh ispred bolnica, jer im nisu bili dostupni kreveti ili ventilatori. Dodaje da je savetovanje takve dece vrlo delikatno. Oni su u vrlo krhkom emocionalnom stanju i razgovor s njima o ovim traumatičnim događajima ih ponovo izranja na površinu.
Doktor Bavna Barmi, dečji psiholog i savetnik za ponašanje sa sedištem u Indiji, kaže da je u današnjoj situaciji postalo prečesto da se deca suočavaju sa smrću roditelja. Ona dodaje da se roditeljski nestala deca u pandemiji mogu suočiti sa jedinstvenim izazovima, a socijalna izolacija, institucionalni pritisak i ekonomske borbe izazvane pandemijom mogu se učiniti da se osećaju podalje i bez podrške.
„Prva stvar koju možemo da uradimo je da proaktivno povežemo svu decu sa dostupnom podrškom na koju imaju pravo, poput socijalne sigurnosti, naknada za preživele dece itd. Takođe, nacionalni napor da se identifikuje i pruži savetovanje i srodni resursi svoj deci koja izgube roditelj je od vitalnog značaja, jer je to teška mentalna trauma kroz koju prolaze “, kaže Barmi.
Barmi dodaje da ovoj deci ne treba davati saučešće i da im treba dati atmosferu sličnu onoj u njihovim prošlim domovima. „Zbog toga se neće osećati izgubljeno, a pomaganje u ostvarivanju sopstvenih interesa iz detinjstva u velikoj meri će im pomoći da izađu iz depresivne prošlosti“, kaže ona.
Dok Kundu kaže da postoji zakonski način za usvajanje deteta putem odbora za dobrobit dece, državna državna tela u Indiji osmišljena da se brinu o pitanjima zaštite dece, društveni mediji u Indiji preplavljeni su objavama ljudi koji mole da drugi usvoje takvu decu.
„Završeno jepotpuno ilegalno i odvešće ovu decu u ruke trgovaca ljudima “, kaže Kundu. Dodaje da ljudi, u nastojanju da pokažu saosećanje, čine veću štetu ovoj deci omogućavanjem takvih neovlašćenih aranžmana. „Potrebno je da se izvrši provera prošlosti porodice koja usvaja pod nadzorom državnih organa, a usvajanje dece nije posao na mreži“, dodaje Kundu.
U međuvremenu, u ruralnom selu na severu Indije, Šanta Devi je dobila poziv. Bila je to mlada devojka koja je tvrdila da je članica NVO za prava deteta, tražeći novčanu pomoć za 12-godišnju devojčicu koja je sve izgubila od COVID-19 u Delhiju.
Šanta, čuvši priču, kaže da je detetu dala pristojan novac. Zatražili su plaćanje putem interneta i uveravali da će se koristiti za ishranu deteta.
„Nakon što sam ih sutradan pokušala nazvati da bih znala za stanje deteta, shvatila sam da su mi blokirali broj. Tada sam shvatila da sam prevarena “, kaže ona, žaleći se da je u to vreme bila kriza u zemlji i da bi podnošenje policijske prijave protiv tih ljudi teško donelo rezultate.
U međuvremenu, indijski ministar za razvoj deteta Smriti Irani rekao je da nijedna organizacija ili pojedinac nisu zvanično ovlašćeni da preuzimaju starateljstvo nad decom čiji su staratelji umrli od pandemije, osim ako to ne odobri vlada. Rekla je da su uspostavili namenski telefon za pomoć deci broj 1098 za hitne poruke o deci koja su izgubila porodice COVID. Irani je dodao da nije legalno da neko prenese starateljstvo nad detetom siročadi bilo kome drugom.
Prelazeći na Tviter, Irani je napisao: „Takvu decu treba odmah odvesti u odbore za zaštitu deteta, koji će preduzeti neophodne mere u najboljem interesu deteta. Ne možete ponuditi decu na usvajanje na Tviter-u, to je nezakonito i može se smatrati trgovinom ljudima. “
Kurir.rs/Dipomat
NE PROPUSTITE
