Zapadna Nemačka bila je jedan od najvećih korisnika lovca F 104 “ Starfighter” na svetu. Prema nekim procenama u operativnoj upotrebi bilo je od 700 do 915 “ Starfightera”, što čini 35 posto od ukupne proizvodnje ovog lovca. Ovaj avion bio je operativan u dva vida oružanih snaga Luftvaffe i Bundesmarine. Osim što je Nemačka bila najveći korisnik za ovu državu vezuje se i jedna od najvećih lobističkih i korupcionaških afera koja je potresla Zapadnu Evropu tokom 1960 tih i 1970 tih godina prošlog veka.
Osim Zapadne Nemačke ovaj borbeni avion se nije masovno koristio u avijaciji SAD ( US Air force), nego je više isporučivan zemljama članicama NATO, od kojih je najviše prednjačila SR Nemačka, a od ostalih saveznika Japan i Tajvan.
Opremanje članica NATO sa F 104 Starfighter je bio prvi ”posao stoleća”, jer je broj potrebnih aviona bio preko 1.000. F-104 Starfightera je promovisan u evropskog lovca šezdesetih godina. On je trebao da zameni zastarele F-86E(K) i F-84G(F). Ugovorom je bilo predviđeno da se za potrebe NATO saveznika u Evropi, proizvodnja obavlja na evropskom kontinentu, kao što su to Kanađani radili za svoje potrebe (Canadair CF-104). Tako je posao bio podeljen evropskim saveznicima.
Evropski deo proizvodnje odvijao se u četiri proizvodne grupacije – Sever, Zapad, Jug i Italija.
- Holandija (North Group) ARGE (Arbeitsgemeinschafc) - Nord (Work Group North); sa angažovanim firmama iz susedstva Fokker, Aviolanda (+ 2 Danske kompanije), zatim Hamburger Flugzeugbau (HFB), Weserflugzeugbau, Focke-Wulf (Nemačke kompanije). Ova grupa proizvodi 350 aviona;
- Belgija (West Work Group): Avions Fairey S.A. and SABCA (Societe Anonyme de Constructions Aeronautiques), ovoj grupaciji je pripalo za proizvodnju 188 aviona;
- Nemačka (South Work Group) ARGE (Arbeitsgemeinschafc) – Sud, uz angažovanje sledećih firmi:
- Meserchmitt, Hinkel, Dornier i Siebel. Finalizacija proizvodnje u gradu Manching. Njima je pripalo da proizvedu 210 aviona kao i MBB (Messerschmitt-Bolkow-Blohm) sa 50 aviona;
- Italija angažuje: Fiat, Aercer, Macchi, SIAI-Marchetti, Piaggio and SACA, koji prema planu isporučuju 199 aviona.
Pre donošenja odluke o evropskoj proizvodnji, znalo se za izvesne probleme, koje je avion u verziji F-104C ispoljio. Naime, to je tada bio klasični lovac-presretač, kome je čak i top 20mm Vulcan M.61 (dvocevna verzija), bio uklonjen. Konstruktorski tim na čelu sa Keli Džonsonom, uspeo je da učini značajna unapređenja u konstrukciji, a sa kooperantima da ponudi najsavremeniji SUV za dejstva, kako po ciljevima u VaP, tako i po ciljevima na zemlji. Ovaj SUV je baziran na radaru NASARR [F15A-41B NASARR (North American Search and Ranging Radar)].Takođe, dobio je pouzdaniji pogon oko motora Gcneral Elcctric J79-GE-11A turbojct, zatim novo sedište Martin-Baker Mk GQ7A „zero-zero“. Nemački F-104G osposobljen je za nošenje i dejstvo nuklearnim bombama „1-Mt B-43“. Njih 250 je osposobljeno za ove zadatke (mada te bombe nisu nikada bile u skladištima Luftwaffe). Tako zapadni saveznici dobijaju univerzalni avion klase lovac-bombarder označen sada kao F-104G Super Starfighter.
Ovaj lovački avion, je bio jedan od retkih koji je podelio vojnu i civilnu stručnu populaciju oko njegove vrednosti. Pojedini poklonici su se divili njegovoj prefinjenoj eleganiciji (među njima i koautor članka), dok su ga drugi smatrali neuspelim projektom.
Kupovina lovaca proglašena je istorijskim poslom i objavljen je na sva zvona. Međutim negativni saldo padova ove letelice ubrzo je nastavljen i u nemačkoj avijaciji, pa je uskoro F 104 dobio naziv od nemačkih pilota „leteći mrtvački sanduk”. Mada postoji priča, da su taj epitet nadenule udovice poginulih pilota.
Naime nemački piloti su tokom mira počeli da ginu kao da su leteli iznad Vijetnama. Štraus koji je zbog velikog broja padova došao pod udar medija i nikada nije hteo da preuzme odgovornost za svoj kobni izbor, te je i dalje je ostao pri stavu da je to ugovor vek koji je sklopila Nemačka u svojoj istoriji.
U odbrani svog stava izmišljao je različite izgovore među kojima je i bio taj da su nemački piloti loše obučeni za let na ovoj letelici.
Sve je dodatno još više eskaliralo, kada je svedočeći pred Senatom američkog Kongresa bivši lobista Lokida Ernes Hauser rekao istražiteljima da je ministar odbrane Savezne republike Nemačke Franc Jozef Štraus i njegova partija dobili čak 10 miliona dolara „mita“ da se olakša izbor F-104. Vest je odjeknula kao bomba i u nemačkim medijima, pa su tabloidi brže bolje krenuli da kopaju po ugovoru i tražili bilo kakvu informaciju o ovom spornom poslu.
Štraus je žestoko demantovao ovu informaciju, pa je krenuo na svakog ko je to objavio tražio, da to isto demantuje. Protiv Hausera je podneta bila čak i tužba za klevetu, jer takva informacija nije bila potkrepljena dokazima, međutim Štrausova tužba pred američkim sudom je ubrzo odbačena.
U Nemačkoj, nanbavkom aviona F-104 i svim malverzacijama kao i aferom oko velikog broja izgubljenih letelica krenuo je nedeljnik Špigl. Zbog obilja dokaza koji su izneseni Štraus je morao već 1962 godine da podnese ostavku. Međutim, Rudolf Augstien uhapšen na Štrausov zahtev pre ostavke, zbog otkrivanja tajnih podataka je odležao u zavoru čak 103 dana. Kancelar Adenauer našao se pod pritiskom javnosti, pa da smiri medije, naterao je Štrausa da podnese ostavku na funkciju ministra odbrane, što je to ovaj 19.novembra 1962 godine i uradio. Takođe, sredinom 1966. na red je došao i general Verner Panitski (Wernher Panitzki) tada na dužnosti komandanta Luftwaffe. Interesantno, on je podlegao pritisku svog kolege, proslavljenog pilota-asa iz Drugog svetskog rata general-potpukovnika Johana Štainhofa (Lieutenant General Johannes Steinhoff).
Proizvodnja u Lockheed i proizvodnja kod saveznika dala je u konačnom cifru od 1.554 izrađenih aviona “Super Starfajtera” u raznim verzijama.
Nemci su izgubili u udesima 270 Super Starfighter. To je oko 30 porcenata od ukupnog broja. Svakako da je pogibija 110 pilota najstrašnija brojka u ovim incidentima. Međutim, stopa gubitaka kod Nemaca nije veća u odnosu na druga vazduhoplovstva, uključujući i United States Air Force. Recimo, Kanada je imala gubitak od 50 posto aparata od 200 svojih jednosedih CF-104. Ali je to javnosti vešto prikrivanao.
To i dalje znači da je ovaj avion nesiguran. Ako se prisetimo da je Luftwaffe imala gubitke od 36 procenata u korišćenju Republic F-84F Thunderstreak, koga je Starfighter nasledio u zadacima, nešto u toj matematici ne štima.
Kurir.rs/A.M.
NE PROPUSTITE
