Dok čelnik Libijske nacionalne armije (LNA) demonstrira svoju vojnu moć, Vlada iz Tripolija se okrenula diplomatiji. Veruje se da su posete plemenskih i lokalnih predstavnika iz Kirenajke (istočni deo Libije kojoj pripada i Bengazi) Tripoliju i njihov sastanak sa premijerom Abdulhamidom Dbeibahom poruka Haftaru.
Vlada nacionalnog jedinstva (GNU) je, u stvari, želela da pokaže da nemogućnost posete Bengaziju ne znači nužno i prekid komunikacije sa gradskim i regionalnim liderima, prenosi Arab njuz. Ovo odražava Dbeibino insistiranje na prevazilaženju podela i izbegavanju ponavljanja zabluda njegovog prethodnika, Vlade nacionalnog sporazuma, koja je toliko produbila razlike tokom svoje vladavine da je rat stigao do vrata Tripolija, prenosi Arab Njuz.
Inače ovo nije prvi put da je Haftar pokazao svoju vojnu moć jer se i prošle godine na društvenim mrežama pojavio se snimak kolone šlepera koji pripadaju LNA koji su na prikolicama prevozili balističke rakete srednjeg dometa Skad B koji su snimljeni u libijskom gradu Sirtu.
Snimak, koji se pojavio prikazivao je kolonu kamiona sa natovarenim raketama R-17 (po NATO klasifikaciji SKAD-B) koji pripadaju Libijskoj nacionalnoj armiji. Ono što budi sumnju jeste da li se konvoj sa balističkim raketama kreće iz Sirta ka Bengaziju ili iz Bengazija ka Sirtu.
Mnogi koji su poleteli da prokomentarišu snimak tvrde da to zapravo nisu bile balističke rakete nego prenosne protivavionske rakete Strela 2M (SA-7)?! Međutim ova teorija se ubrzo pokazala kao pogrešna jer su se na snimku zaista videle rakete Skad -B, ali trup rakete bez bojeve glave, koja je demontirana. Takođe rakete su bez goriva i pripadajućih lansera, kojih na snimku nije bilo.
Tada je pro tursko-katarsku opciju GNA plašilo da bi te rakete mogle biti upotrebljene za gađanje Tripolija. Naime, ove rakete svakako ne mogu da se koriste za gađanje pokretnih ciljeva i mobilnih snaga na širokom frontu, jer odstupanje od cilja se kreće do 500 metara, ali bojeva glava težine 985 kilograma može na mesto pada da stvori veliku materijalnu štetu.
Mnogi su tada smatrali da su rakete SKAD zapravo Haftarovo oružje poslednje odbrane. Naime snage LNA su polovinom 2020. godine izgubile ogoromnu teritoriju i da su zapravo ove balističke rakete bile glavni adut koji će omogućiti da se incijativa i ratna sreća na frontu okrene u korist Haftara.
Inače, ni ovo nije prvi put da su Haftarove snage pokazale da poseduju balističke rakete SKAD. Poslednji put to je bilo februara 2019 kada je ova grupacija iz Bengazija krenula u snažnu ofanzivu na jug zemlje.
Libijski skadovi zapravo su poslednji put borbeno upotrebljeni 2011. godine i to gle čuda 80 kilometara istočno od istočno od Gadafijevog rodnog mesta Sirt, prema Bregi gde se nalazi jedna od najvećih rafinerija oko koje su se vodile krvave bitike između Gadafijevih bezbednosnih snaga s jedne i naoružanih milicija sa druge. Tada je po prvi i poslednji put bila ispaljena jedna balistička raketa SKAD, koje su tad označene kao „poslednji adut Gadafijeve odbrane“. Inače, ova raketa nije pogodila cilj, nego je pala u pustinju, a onda je priča oko upotrebe skadova sasvim utihunla.
Od početka građanskog rata i NATO intervencije u Libiji dugo se spekulisalo zašto pukovnik Gadafi nije nikada upotrebio Skadove. Istina NATO je od pokretanja vazdušne kampanje kao važan zadatak dao pilotima da pronađu i unište kao u „Pustinjskoj oluji“ 1991 godine stacionarne lansere raketa SKAD, koje naravno Libija nikada nije imala kao Irak, ali je zato dosta toga i naučila iz upotrebe ovih raketa u sukobima. U NATO su dobro svi znali da Gadafi sa zasterelim raketama nema neke velike šanse da bi nekog u regionu ugrozio, ali su skadovi zato bili i ostali više psihološko oružje, kojim se verovatno htelo demoralisati pobunjenike da odustanu od ofanzive i izolacije Tripolija.
Eskalacijom sukoba u samoj Libiji od februara meseca niko nije ni rečenicom spomenuo u medijima šta je sa skadovima. Iako je skad bio balistička raketa, koja je nosila nuklearnu bojevu glavu, one prema nekom pravilu nisu nikada skaldištene zajedno. Uvek su neke bojeve glave bile na redovnom tehničkom pregledu, posebno jedinice u dodiru sa NATO, a remont se vršio u raketno tehničkim bazama, koje su se u slučaju rata pretvarale u mobilne.
Skad B 9K72 uporebljavao je standardnu bojevu glavu, nuklearnu bojevu glavu 8K11M od 5 do 80 kilotona. Sve bojeve glave za skadove razvio je naučno istraživački institut za fizikalnu tehnologiju u Kasliju kod Čeljabinska.
Tri su tipa klasičnih,ali visoko eksplozivnih bojevih glava 8F44 namenjenih za R-17E za izvozne modele Skada dometa 300 km, brzinom od 1,4 km/s. Takva raketa znala je napraviti krater dubine do 4 metra, a širine 12 metara. Drugi tip bojeve glave je 8F44G Tuman-3 klasična hemijska bojeva glava, nosač nervnog gasa VX, koja sa upaljačem može aktivirati agens i uz pomoć vetra kontamanirati prostor dužine 4 kilometra i širine 600 metara.Treća je kasetna bojeva glava 8F44K, koju čine 42 visoko fragmentirana eksplozivna tela kalibra 122 mm.
Kurir.rs/R.R.
NE PROPUSTITE
