"Prvi put sam za to čuo 2001. godine kada sam bio u muzeju i video veoma zanimljivu korespondenciju kraljice Viktorije i kralja Ejambe", rekao je BBC-u 60-godišnji Donald Djuk, kustos i osnivač muzeja trgovine robljem u Kalabaru, gde je bio i guverner od 1999. do 2007. "Smatrao sam da je važno da dokumentujemo našu istoriju pa sam istraživao", dodao je.
Kralj Ejamba V bio je jedan od dva monarha sa sedištem u Kalabaru koji je tada "pokrivao" dve suverene države.
Kralj Ejamba V iz Djuk Tauna i kraj Ejo Onesti II iz Krik Tauna bili su vladari Efik naroda i kontrolisali su njihovu trgovinu sa evropskim trgovcima sredinom 19. veka.
Zahvaljujući lokaciji - duž obale, narod Efik imao je dobre i dugovečne odnose sa Evropljanima koji su mnogo uticali na njihovu kulturu. Efici često imaju engleska prezimena poput Djuk ili Henšo, a tradicionalna odeća im je slična viktorijanskoj modi.
Efik narod je vodio i trgovinu robljem, bili su posrednici između afričkih trgovaca i belih kupaca koji su brodovima dolazili mahom iz engleskih gradova. Pregovarali su o cenama roblja, dobijali procenat i od jednih i od drugih, radili su u lukama, utovarivali i istovarivali robu sa brodova i snabdevali strance hranom i namirnicama.
"Njihovi kraljevi su postali bogati. Porodice su postale ugledne, Kontrolisali su najveći deo trgovine robljem", rekao je Djuk.
Više od milion i po Afrikanaca poslato je u Novi svet preko Kalabara. Decenijama po ukidanju ropstva u Britaniji 1807. godine, ljudski tovar je i dalje odlazio u druge zemlje iz Kalabara.
"Kraljici Viktoriji je bilo važno da ima kraljeve Kalabara na svojoj strani. Napisala im je pismo u kome je zahtevala da prekinu sa trgovinom robljem i počnu da trguju začinima, palminim uljem, staklom i drugim stvarima", ispričao je Djuk.
I tu počinje mit.
U pismu kralju Ejambi, kraljica Viktorija mu je ponudila neke nagrade, uključujući zaštitu njemu i njegovom narodu. Potpisala se kao "kraljica Viktorija, kraljica Engleske" ali je lokalni prevodilac to pogrešno prepevao kao "kraljica Viktorija, kraljica svih belih ljudi".
Kraj Ejamba je odlučio da ako će da prihvati zaštitu od žene, onda mora njom i da se oženi. To joj je i napisao i potpisao se kao "kralj Ejamba, kralj svih crnih ljudi".
"On je bio avanturista i diktator", kaže Čarls Efiong Ofiong-Obo, Efik poglavica i pisar Djuk Taun klana. "Napisao je kraljici da želi da se oženi njom kako bi njih dvoje zajedno vladali svetom".
Iako se može pretpostaviti kako je kraljica reagovala na njegovu prosidbu, ona ipak nije eksplicitno odbila njegovu ponudu. "Potvrdila je da je primila njegovo pismo i rekla da se nada da će se dobri trgovinski odnosi sa njim nastaviti", rekao je Ofiong-Obo.
Uz pismo je priložila i neke poklone uključujući kraljevski plašt, mač i Bibliju što je kralj Ejamba shvatio kao da je prihvatila njegovu bračnu ponudu. Zbog toga je narod počeo da veruje da se njihov kralj oženio britanskom kraljicom.
Kopije pisama kraljice Viktorije i kraljeva Ejambe i Onestija izložene su u Narodnom muzeju u Kalabaru, zgradi koja je nekada bila sedište britanske kolonijalne uprave u južnoj Nigeriji. Neka originalna pisma prodata su privatnom kolekcionaru.
U jednom trenutku u 20. veku Efik narod se dogovorio da imaju samo jednog vladara poznatog kao obong koji će ih predstavljati i tako su spojili tronove na kojima su nekada bili Ejamba i Onesti.
Princ Majkl od Kenta na kratko je privatno posetio Kalabar 2017. kada je tadašnji obong, Edidem Ekpo Okon Abasi Otu V čuo da mu je zet iz Engleske u gradu.
Ugostio je princa, rođaka kraljice Elizabete II i proglasio ga za poglavicu, davši mu titulu Ada Idaga Ke Efik Eburutu (Počasna osoba na visokom položaju u kraljevstvu Efik Eburutu).
Kraljica, ogong-avan, Barbara Etim Džejms ispričala je da je imala samo dva dana da isplanira i organizuje veliku ceremoniju proglašenja poglavide. "Tokom posete princa Majkla, u svakom trenutku su ga podsećali da im je rod. Čak i na samoj ceremoniji", rekla je ona.
"Princ Majkl je bio oduševljen pričom i počastvovan što može da produbi odnose sa Efik vladarima", dodala je kraljica.
U skladu sa tradicijom koja je krenula posle "braka" kralja Ejambe i kraljice Viktorije, krunisanje ogonga Kalabara se i dalje održava u dve faze. Posle tradicionalnog dela, krunisanje se nastavlja u prebziterijanskoj crkvi (nekadašnjoj Crkvi Škotske) gde obong nosi kruni i ogrtač napravljen specijalno za tu priliku u Engleskoj.
Postavljaju se dva trona. Obong sedi na jednom dok je drugi prazan za kraljicu Engleske, opcionalno se na njega stavi Biblija. Obongova žena sedi iza njega. "To je unija kraljice svih belih ljudi i kralja svih crnih ljudi", objašnjava Djuk.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
