Več mesecima, vojska ovih štetočina uništava useve, električne instalacije pa čak su prijavljeni i slučajevi da su grizli pacijente u bolnicama, ostavjajući za sobom smrad urina i fekalija. Miševi upadaju i u rezervoare sa vodom a šteta koju su naneli usevima, i to posle katastrofalnih suša, meri se hiljadama dolara.
Iako prizori i snimci koji se pojavljuju na društvenim mrežama deluju zaista odvratno, stručnjaci kažu da mišje kuge zapravo i nisu toliko retke jer su se kućni miševi koji su "uvezeni" u Australiju dobro adaptirali na život u suvim uslovima i par miševa može da izrodi i do 500 mišića u jednoj rasplodnoj sesiji, kaže ekspert Stiv Henri.
Međutim, najezde ove veličine su prilično retke, piše Sajens Alert.
Nažalost, jedino oružje koje farmeri i stanovništvo imaju u borbi protiv ovih štetočina je otrov. Vlada Novog Južnog Velsa zatražila je od regulatornog tela hitno odobrenje bromadiolona, pesticida druge generacije.
Naučnici upozoravaju da će korišćenje ove hemikalije u i oko zgrada samo izazvati još štete jer pesticidi druge generacije mogu da uđu u lanac ishrane i pogode sve, od puževa do ribe, kaže ekolog Robert Dejvis koji je sa svojim timom sa Edit Kovan unverziteta proučavao posledice ovog pesticida i otkrio da su tragovi pronađeni kod zmija i guštera koji mogu da prežive nešto duže od miševa i tako postanu "toksične bombe".
Zbog toga su čak i očajni farmeri nespremni da koriste ovaj pesticid. Neki farmeri smatraju da su za najezdu glodara odgovorne vlasti sa svojim programom odbrane od peščanih oluja. Da bi "kontrolisali" zloglasne peščane oluke, farmeri kada pokupe letinu, moraju da ostave patrljke pri tlu kako bi "držali" prašinu, a te trnjike su plodno tlo za miševe.
Uz to, mnoge ptice ali i životinje koje se hrane miševima sada su ugrožene u Australiji zbog gubitka habitata što je posledica sve veće urbanizacije. Dok naučnici ne nađu rešenje, oni koji se nađu na putu armije miševa mogu samo da stoje i gledaju kako uništavaju sve pred sobom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
