Stručnjaci koji su proučavali uzorke iz 393 jezera širom sveta u periodu od 1941. do 1917. otkrili su da nivo kiseonika kako na površini tako i u dubini sve brže nestaje.
Ta promena može da ima dalekosežne i opasne posledice po ekosisteme ali i zdravlje ljudske populacije koja se oslanja na ta jezera. Uz to, vodene bakterije koje proizvode metan utiču i na povećanu emisiju gasova staklene bašte i samim tim podstiču globalno zagrevanje.
"Sav kompleksan život zavisi od kiseonika", kaže biolog Kevin Rous sa Politehničkog instituta Renselar."On je sistem podršle vodenoj mreži hrane, a kada ostanete bez kiseonika, ostajete i bez vrsta", dodao je on.
"Jezera gube kiseonika 2,75 do 3 puta brže od okeana, a to će imati posledice po ekosistem", upozuorio je Biolog.
Stručnjaci koji su pratili i temperature vode u jezuerima došli su do zaključka da je nivo kiseonika na površini jezerskih voda opao u proseku 5,5 procenata u poslednje četiri decenije. Razlog je jednostavan: Više temperature zagrevaju površinu jezera zbog čega se gas teže rastvara u toplijoj vodi.
Prosečan pad od 18,6 posto kiseonika u dubokim vodama ima drugačije objašnjenje. Temperature tu se ne menjaju ali dolazi do sporijeg mešanja slojeva vode, jer površina jezera ostaje topla duže vreme.
Naučnici su kod četvrtine ispitanih jezera prinašli da se i nivo temperature povećao i nivo kiseonika smanjio, a ta disproporcija može da dovede do ozbiljnih posledica po ekosisteme, biodiverzitet i na kraju, klimatske promene. Stručnjaci strahuju da je ovo samo početak izumiranja jezera ali i mora, jer se i tamo "mrtve zone" bez kiseonika sve brže šire.
Poslednjih decenija, mrtve zone više nisu vezane samo za okeane, ali iako stručnjaci kažu da postoje duže nego što se ranije verovalo - tu su nekih milion godina, i nisu vezane za klimatske promene, stručnjaci upozoravaju da će nivo kiseonika u okeanima opadati narednih hiljadu godina, gušeći i ubijajući sav život u njima.
Kurir.rs/Sajens Alert
NE PROPUSTITE
