Vojska Sjedinjenih Država postavlja minobacače dužine 120 milimetara na gusenična vozila Strikers na točkovima (M1129) i M113 (označena kao M1064). Rusija postavlja sopstvena 120-milimetarska samohodna vozila 2S9 NONA.
Ali takođe tu su gigantski minobacače od 240 milimetara na svojim nosačima minobacača 2S4 Tulipan (Tulipan) - ubedljivo najveći sistem minobacača koji se danas koristi. I pod „upotreba“, mislim u borbi.
Zašto koristiti tako veliki minobacač sa tako relativno malim dometom?
Prvi odgovor: uništavanje tvrđava i utvrđenih odbrambenih položaja. Izraelska utvrđenja na Golanskoj visoravni i Sueckom kanalu, utvrđene pećine mudžahedina u Avganistanu i aerodromi koje je branila ukrajinska vojska u jednom ili drugom trenutku pogođeni su minobacačima M240.
Trideset tona 2S4 povezuje svoj teški minobacač M240 sa guseničnom šasijom vozila GMZ koja se koristi u brojnim drugim samohodnim oružnim sistemima. Posada od devet (četiri rukovaoca vozilom i pet tobdžija) zaštićena je do dvadeset milimetara oklopa - adekvatna zaštita od malokalibarskog oružja i gelera.
Iako je zastrašujuća cev M240 usmerena napred kada je vozilo u pohodu, kada je postavljena osnovna ploča minobacača okrenuta je preko zadnjeg dela vozila na zemlju, tako da cev pokazuje prema gore. Svaki snimak čini da celo vozilo zazvoni poput džinovskog zvona.
Za razliku od većine minobacača, M240 je oružje sa zatvaračem.
Može da ispaljuje masivne eksplozivne projektile F864 teške 221 kilograma - svaki dužine 1,5 metra i težine uporediv sa malim vazdušnim bombama - na ciljeve udaljene više od devet kilometara. Kod raketnih projektila domet se može povećati i do dvadeset kilometara. Međutim, brzina paljbe M240 je samo jedna runda u minuti.
Za razliku od pucnja iz haubice, minobacačke granate spuštaju se nadole na skoro vertikalnoj putanji i stoga su efikasne za gađanje zidova utvrđenja, u ušća pećina, na daleke strane planina i probijanje krovova zgrada.
Minobacač M240 za te svrhe može da ispaljuje razne mete posebne namene. Granate za bušenje betona dizajnirane su da razbijaju bunkere, dok zapaljivi projektili Saida pale zgrade. Takođe postoji nuklearna ljuska 3B11. 2S4 je bio raspoređen u nuklearno-artiljerijskim brigadama visokog nivoa tokom hladnog rata.
Nedavno su sirijski vučeni minobacači po prvi put identifikovani kako pucaju kasetnom municijom. Identifikovana je raketna „teretna granata“ 3O8 Nerpa koja je rasporedila četrnaest padobranskih podstreljiva O10 koja je pogodila školu u predgrađu Damaska.
2S4 takođe može da ispali 276 kilograma tešku granatu Smelčak, koju vodi zaseban laserski označivač. Detaljni izveštaji o borbi u Avganistanu opisuju upotrebu Smelčaka za bacanje granata tačno preko zidova tvrđave i na utvrđene ulaze u pećine. Daredevil runde nude značajnu sposobnost pogađanja tačkastih ciljeva nakon samo jedne ili dve runde u nizu, iako sistem ciljanja zahteva optimalne atmosferske uslove.
Sirijska vojska trenutno koristi vučene minobacače M240 u svojim opsadama gradova pod kontrolom pobunjenika. Izveštaji o njegovoj upotrebi u neselektivnom bombardovanju Homsa privukli su veliku pažnju medija u 2012. godini (Čini se da su tvrdnje da su korišćena vozila 2S4 netačne.) Prethodno su minobacači stekli sramotu zbog ubistva stotina u bombardiranju Bejruta tokom 1980-ih - školjke dovoljno moćne da probiju krovove betonskih skloništa.
Takođe se veruje da Egipat zadržava vučene M240.
Rusija održava samo jedan aktivni bataljon od osam 2S4 u službi, sa preko četiri stotine u rezervi. 2000. godine Tiulpans je igrao istaknutu ulogu u opsadi Groznog u drugom čečenskom ratu, sistematski „izravnavajući“ grad izdaleka, prema rečima jednog analitičara. Izvešteno je da je 127 ciljeva uništeno laserskim navođenim metama Daredevil. Sve zajedno ruska vojska tvrdi da je u Groznom ubila 1.500 separatističkih boraca u opsadi za koju se veruje da je ubila preko šesnaest puta više civila.
Za razliku od drugih ruskih artiljerijskih sistema, 2S4 nije izvezen u okviru Varšavskog pakta, sa izuzetkom malog broja vozila koja su kratko služila u češkoj vojsci.
Zanimljivo je, međutim, 2S4 su primetili u Ukrajini u julu 2014. godine bespilotne letelice OEBS-a. Izgleda da u ruskoj vojsci možete da ponesete opsadne minobacače kad dobrovoljno učestvujete u inostranstvu! Izvešteno je da se najmanje četiri minobacača koriste kao podrška ruskim separatistima.
Tulipani su sebi stekli reputaciju u opsadama dve jake tačke koje su snage ukrajinske vojske držale 2014. godine, aerodromima Luhansk i Donjeck. U oba slučaja, njihova bombardovanja srušila su aerodromske terminale na njihove temelje, prisiljavajući branitelje da se povuku sa položaja koje su držali mesecima. Ukrajinski ministar odbrane Valeri Geleti u septembru je čak prvobitno tvrdio da je 2S4 taktičkom nuklearnom bombom pogodio aerodrom Lugansk. Kasnije je tvrdio da se pozivao na sposobnost vozila da rasporedi nuklearne granate.
Moj dvodelni članak o borbenom korišćenju minobacača M240 pokriva dodatne detalje o upotrebi oružja, počev od rata u Jom Kipuru 1973. godine do danas.
2S4 nema ekvivalent u zapadnim vojskama. To je zato što njegov glavni zadatak - uništavanje nepokretnih, utvrđenih uporišnih tačaka svojim moćnim granatama - obično izvode vazdušni udari koristeći precizno vođenu municiju poput JDAM-a. Naravno, prednosti zemaljskog sistema su one u neprekidnoj vatri tokom vremena i sposobnosti da rade kada vazdušna snaga nije dostupna.
Nažalost, ove praktične karakteristike takođe su omogućile upotrebu minobacača M240 u produženim i neselektivnim bombardovanjima civilnih ciljeva.
Po rečima novinara Pola Konroja, prisutnog u opsadi Homsa: "Ležao sam tamo i slušao kako se salve tri od ovih minobacača lansiraju odjednom, 18 sati dnevno, pet dana".
Kurir.rs/National Interest
NE PROPUSTITE
